Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje, a širom Srbije biće organizovana tradicionalna plivanja za Časni krst. Vernici danas idu po svetu vodicu, a valja ispoštovati još neke običaje.
Bogojavljenje je dan kada je po predanju božji glas objavio da je Isus njegov sin i veruje se da će uoči ovog dana u ponoć biti uslišene sve želje. Ovaj praznik se slavi 19. januara jedan je od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanja vode potrebno je izgovoriti određene molitve.
Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.
Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se verovalo da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati.
Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.„
Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje. Tako se verovalo da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se ujutru, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.
Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.