Srpska pravoslavna crkva i vernici slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst. O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Časni krst na kojem je dušu ispustio sin Božji na Golgoti, pronašla je carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu 326. godine.
Na vest da je Časni krst pronađen okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
Danas se obavezno strogo posti, mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Ovo je i dan kada se bere i osveštava bosiljak koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.
Održavaju se i vašari.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Sve naše svetinje imaju svoje ime
Narod Kosova i Metohije prema tradiciji Krstovdan veliča u drevnoj lavri Pećkoj Patrijaršiji i manastirima raško-prizrenske eparhije.
„Praznici koje proslavljamo u našim svetinjama nas nadahnjuju i daju nam snagu koja nije od ovoga sveta, koju ne mogu da prepoznaju moćnici ovoga sveta“, kaže episkop Raško-prizrenski Teodosije.
Sve naše svetinje, ističe, imaju svoje ime.
„One imaju svoga ktitora i mnogo je materijalnih izvora kojima to pokazuju, kako natpisi, tako povelje, tako freske i one pripadaju našem narodu i ne može ih niko otuđiti“, rekao je episkop Raško-prizrenski.