Danas, 23. aprila, biće obeleženja dvesta četvrta godišnjica od izbijanja Drugog srpskog ustanka. Drugi srpski ustanak je deo šireg istorijskog procesa koji je u istoriji poznat pod nazivom srpska revolucija.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine i Hadži Prodanove bune 1814. godine, u Srbiji je došlo do velikog nezadovoljstva zbog velikih nameta, kuluka i drastičnih mera koje su turce preduzeli, a vrhunac je dostignut u zimu 1814. godine, kada je beogradski vezir planirao da postepeno likvidira sve uticajne ljude u Srbiji. Krajem februara i početkom marta 1815. godine, započete su pripreme za pokretanje Drugog srpskog ustanka. Početak je zvanično objavljen u Takovu, 11. aprila po starom kalendaru, odnosno 23. aprila po novom, 1815. godine.
Tog dana bile su Cveti, verski praznik i narodni sabor u Takovu, gde su se okupili viđeniji ljudi Rudničke i Čačanske nahije. Okupljeni narodni prvaci zamolili su Miloša Obrenovića da se prihvati vođstva ustanka, navodeći da je narodu dozlogrdila Turska strahovlada. Miloš je obavestio okupljeni narod o teškoćama koje im predstoje, o turskoj vojnoj snazi i iscrpljenosti srpskog naroda da se dugo nosi sa nadmoćnim neprijateljem. Ipak, prihvatio je vođstvo pod uslovom da mu svi budu verni i poslušni, a narodu je izgovorio čuvene reči: „Evo mene, a eto vama rata s Turcima“ .
Posle dvomesečnih borbi, turci su se zadržali samo u Beogradu i nekoliko utvrđenih gradova. Ovi vojni uspesi, omogućili su Milošu da vojnu borbu nastavi diplomatskom.
Veštim diplomatskim pregovorima, Miloš Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza. On je mirnim putem, punih petnaest godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru turskog carstva, da bi Hatišerifom od 1830. godine Srbiji bila priznata autonomija. Stvara se Autonomna kneževina Srbija, predvođena Milošem kao naslednim knezom, dok su sačuvana samo dva ostatka turske vlasti, a to su godišnji porez i vojska u gradovima: Beograd, Šabac, Užice, Soko, Kladovo i Smederevo.
Hatišerifom od 1833. godine Srbija je teritorijalno proširena sa 6 nahija (koje su bile oslobođene u Prvom srpskom ustanku). Miloš nije uspeo da do kraja oslobodi Srbiju, ali je stvorio odličnu osnovu da njegovi naslednici to urade.
Drugi srpski ustanak na određeni način predstavlja temelj za stvaranje srpske države, odnosno srpske vojske, tako da danas Srpska Vojska 23. april proslavlja kao svoj dan.
Piše: IVAN STOJANOVIĆ, profesor istorije