IV Deo: SVAKO MOŽE POKRENUTI SVOJ BIZNIS



Kako ohrabriti kreativne ljude koji su navikli raditi poslove u državnim poduzećima i ne brinu se previše o tome koliko će zaraditi da se vinu u svet preduzetništva? Ima li smisla u Srbiji tako korenito menjati poslovne ambijente i način života?

Često srećemo pojedince s ogromnim skrivenim preduzetničkim potencijalom. Problem je što većina nije svesna da ga poseduje. Volim spomenuti životnu priču Nicka Vujičića. Nick je rođen bez udova. Nema ruke ni noge ali pliva, surfa, skače padobranom i radi mnoge druge stvari koje mnogi drugi nikada nisu radili, jer »ne mogu«. Uz sve to je pokrenuo ogromnu međunarodnu službu u kojoj, među ostalim, ohrabruje poslovne ljude koji su »pregoreli« u svom biznisu. Bez obzira na njegove evidentne fizičke izazove, Nick je postao jedan od najpoznatijih savremenih govornika i motivatora. Postavlja se logičko pitanje: radi li se o tome da neko nešto ne može ili se radi o tome da je unapred doneo odluku. Verujem da svako ima pravo na izbor, a razliku između mogućeg i nemogućeg čini lični izbor a ne činjenično stanje. Iskrena mi je želja da kreativni pojedinci izađu iz svojih sigurnih zona i uhvate se u koštac s izazovom zvanim biznis. Tek kada se suočite s izazovima, otkrićete koliko ste kreativni. Mnogi koji su pokrenuli ili unapredili biznise, na kraju procesa su komentarisali: »Nisam ni sanjao da ja to mogu«. Citiraću jednu damu koja je od dugogodišnjeg sna razvila ozbiljan, uspešan biznis, obratila se javno rečima: »U nekim momentima sam mrzela ljude koji su me terali da izađem iz zone komfora, ali sam im sada zahvalna do neba«. Je li lako razviti uspešan biznis? Nije. Je li moguće? Jeste. Verovali ili ne, poštenim radom čak i u Srbiji. Ima li smisla? Itekako.

Posao je neizbežno povezan s brojnim problemima za koje ga optužujemo: stres, nemogućnost mentalne odvojenosti od poslovnog ambijenta kada se radni dan završi, malo vremena koje se provodi s porodicom, slabljenje socijalnih veza, profesionalna oboljenja… Kako da se ono što smo počeli raditi iz ljubavi ne pretvori u njegovu suprotnost?

Jedno od pitanja koje se postavlja u poslovanju glasi: »Jeste li ikada čuli da je neko doživeo nervni slom, stres ili doživeo ‘sagorevanje’ na pecanju, šetajući prirodom ili u nekoj prijatnoj ljubavnoj vezi?«. Na pitanje umesto odgovora obično dobijemo grohotan smeh i komešanje. Naravno da je odgovor negativan. Kada radite stvari koje vam se sviđaju, pri tome, na vama prirodan i prijatan način, ne postoji razlog za stres. Jedan od uzročnika stresa na poslu je taj što zadatke obavljamo u skladu sa tuđim očekivanjima, procedurama koje je neko drugi propisao ili radimo na načine koji su prirodni nekome drugome: šefovima, menadžerima, ekspertima… Svakodnevno se pokušavamo prilagoditi drugima. Tuđim standardima, pravilima koja drugi postavljaju, prihvatamo tuđe modele po kojima su oni bili uspešni. Naravno da nam u tim situacijama nije prijatno, jer većina tih modela i procesa nisu usklađeni s našom prirodom. To je kao s osobama koje su prirodno levoruke ili desnoruke. Ja sam dešnjak. Pod ogromnim stresom bio bih kada bih morao izvesti neku preciznu a odgovornu radnju levom rukom, i to u najkraćem vremenu. Pošto sam rođeni dešnjak, to mi nije prirodno. Verujem da se levaci isto osećaju kada trebaju koristiti desnu ruku. Dakle, nemojte raditi naporno. Radite prirodno. Nađite načine koji su vama prirodni i držite se njih. Nemojte se prilagođavati tuđim poslovnim modelima, otkrijte svoj. Na kraju nije važno jeste li nešto uradili levom ili desnom, važno je da ste to uradili kvalitetno. Da biste mogli otkriti što je za vas prirodno a što ne, morate se prvo upoznati s vašim intelektualnim DNK kodom. Neverovatno je koliko se bolji rezultati postižu uz daleko manje stresa s malo spremnosti menadžera da se poslovni zadaci prilagode prirodnim osobinama njihovih zaposlenih.

Kako naše mališane spremiti za ulazak u svet rada?

Deca su rođeni preduzetnici. Oni su fantastični prodavci, neumorni istraživači, nije im teško nebrojeno puta ustati, obrisati suze i ponovno pokušati sve dok ne postignu željeni cilj. Neograničeno su maštoviti. Veliki vizionari. Spremni da uče. Gledajući kako je neko drugi uspeo u onome što su oni sebi zacrtali, kopiraju uspešne modele. Imaju ogromnu energiju. Vedrinu. Ne posustaju. Ne odustaju. Znaju što hoće i spremni su izboriti se za to. Znaju da ono što ne mogu danas, moći će sutra kada malo porastu. Možda je odgovor na pitanje kako da im pomognemo, u stvari da im ne odmažemo. Da ih ne učimo kako je »nemoguće da čovek leti, jer kada bi to tako moglo imao bi krila kao ptica«. Da ih ne uveravamo kako je Mesec jako jako daleko i da to nikada niko nije i neće dosegnuti. Kako se nešto radi ovako i nikako drugačije, jer su tako radili i njihov deda i pradeda. Umesto da ih učite kako nešto ne može, budite im podrška. Hvalite ih. Neka se osećaju veličanstveno u svojim maštarijama. Neka se ne osećaju loše kada pogreše. Nemojte ih ograničavati. Igrajte se s njima, jer je biznis ipak samo jedna veoma složena, inspirativna i zanimljiva društvena igra.

Na Pčinjskom 017 – PORTALU o ovoj temi pročitajte:

I Deo: SVAKO MOŽE POKRENUTI SVOJ BIZNIS

II Deo: SVAKO MOŽE POKRENUTI SVOJ BIZNIS

III Deo: SVAKO MOŽE POKRENUTI SVOJ BIZNIS

Nenad Tasić, urednik portala „ PČINJSKI 017   

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *