U letnjim mesecima neophodan je poseban oprez prilikom uzimanja i spremanja hrane. Neodgovarajuće pripremljene, čuvane ili skladištene namirnice mogu da budu uzrok trovanja hranom, što može da izazove ozbiljne probleme u organizmu.
Toplota – uzrok kvarenja
Rizik od trovanja hranom najčešće se javlja u letnjim mesecima. To je, naime, period visokih temperatura koje pokreću čitav niz hemijskih i bioloških procesa u namirnicama. Usled toga je smanjena njihova nutritivna vrednost, a česta je i pojava patogenih otrovnih materija u hrani. Lako kvarljive namirnice su mleveno meso, mlečne prerađevine, jaja, razni sosovi i prelivi na bazi majoneza, krem-sira i pavlake. Postoje dva glavna izazivača trovanja. Prvi su patogeni mikroorganizmi, uglavnom bakterije iz porodice salmonele, a pored njih, česta su trovanja bakterijom ešerihijom koli. Najređa, ali i najopasnija vrsta trovanja izazvana je bakterijom botulinus, koja se nalazi u konzerviranoj hrani i koja se može prepoznati po pojavi ispupčenja na konzervi.
Druga vrsta izazivača trovanja hranom su otrovne biohemijske materije koje u namirnice uglavnom dospevaju usled neodgovarajuće pripreme. Česta zabluda u vezi sa kvarenjem hrane je ta da se takve namirnice lako prepoznaju po mirisu, boji, izgledu. To je netačno, jer bakterije takve promene izazivaju tek posle dužeg delovanja, pa često i naizgled ispravna hrana može da bude zagađena, a samim tim i opasna po čoveka.
Mere opreza
Leti se ne savetuje kupovina hrane na otvorenim tezgama, već isključivo u dobro snabdevenim marketima i prodavnicama, sa velikim prometom, gde roba ne stoji dugo i gde se lako kvarljive namirnice čuvaju u frižiderima, zamrzivačima ili rashladnim vitrinama. Sveže meso leti može da se čuva do 3 dana na temeperaturi do 8*C, a njegovu svežinu možete proveriti pritiskanjem mesa, sveži komadi će brzo povratiti svoj stari oblik.
Na radnoj površini ne treba ponovo pripremati jelo bez čišćenja, jer se leti za kratko vreme pojavljuju štetne bakterije. Termičkom obradom, kuvanjem ili pečenjem, uspešno se eliminiše većina mikroorganizama. Hrana mora dovoljno dugo termički da se obrađuje, jer nedovoljno skuvana ili pečena, predstavlja pogodno tlo za razvoj štetnih mikroorganizama. Jelo se servira odmah po pripremanju, jer je na sobnoj temperaturi izloženo pojavi štetnih mikroorganizama. Skuvana hrana se čuva u frižideru, a u letnjim mesecima pravilo je da se skuvana hrana podgreva samo jednom.
Saveti
Čuvanje hrane u letnjim mesecima je od presudne važnosti za održavanje njene biohemijske ispravnosti. Hrana se slaže tako da sirove namirnice nikako ne dolaze u dodir sa gotovom hranom jer je mogu kontaminirati. Vreme čuvanja namirnica u frižideru je različito – sveža jaja se mogu čuvati do dve nedelje, a skuvana najviše do nedelju dana. Majonez treba držati u frižideru najduže 20 dana, a prelive i umake na bazi pavlake do pet dana. Suhomesnati proizvodi u otvorenom pakovanju mogu se upotrebiti u roku od sedam, a u neotvorenom do 20 dana.
Simptomi trovanja i prva pomoć
Problemi započinju kada patogeni mikroorganizmi dospeju u creva ili preko njih u organizam. Telo prirodno teži da ih izbaci napolje, zbog čega se javljaju hladan znoj, proliv i povraćanje, a ove pojave obično su praćene temperaturom i drhtavicom. Ako ste sigurni da ste pojeli pokvarenu hranu, uzmite odmah sredstvo za povraćanje, jer se pravovremenim izbacivanjem iz organizma znatno smanjuje negativno dejstvo štetnih agenasa. Pojedine bakterije su izuzetno opasne, zbog čega je pomoć lekara neophodna. Učestali proliv i povrćanje mogu dovesti do dehidratacije organizma, pa se mora piti dovoljno tečnosti, a uglavnom se preporučuju sokovi, čajevi i mlake supice.
