Najbolje naučnofantastične knjige



Naučna fantastika je jedan vrlo bogat i raznolik žanr, za koji je ponekad potrebno dosta koncentracije kako biste se uživeli, ali maštovitost je neosporna. Zbog mnogih subžanrova, skoro svako može pronaći ponešto za sebe, zavisno od preferenci i raspoloženja.

Kada su u pitanju knjige, različita su mišljenja o tome od kojih dela treba početi, a koja su za „iskusnije“ čitaoce. Bez obzira na to šta se vama dopada, spremili smo listu kvalitetnih dela koja su vredna vašeg vremena. Ljubiteljima žanra su neka verovatno poznata, ali ponekad nije loše ni obnoviti gradivo.

Frankenštajn – Meri Šeli (1818)

Meri Šeli je započela svoj čuveni roman kada je imala samo 18 godina, a dva veka kasnije, smatra se jednim od najznačajnijih ikada. On je na neki način prethodnik žanrovima naučne fantastike i horora, a može nas naučiti važnim lekcijama, posebno sada kada nauka napreduje vrtoglavom brzinom. Bavi se temama života i smrti, besmrtnosti i genetskog inženjeringa, a glavna poruka je da samo zato što nešto možemo i umemo, ne znači da i treba da uradimo.

Zadužbina – Isak Asimov (1951)

Asimov je nezaobilazan na listama preporuka za ljubitelje naučne fantastike i tu zaista ima dosta priča vrednih pomena. Kada su u pitanju romani, saga pod nazivom Zadužbina je nešto što, iako povremeno deluje zastarelo, ipak i danas fascinira čitatelje širom sveta. Priča prati osnivača psihoistorije, izmišljene grane matematike, koja omogućava uspešna predviđanja događaja čak hiljadama godina unapred. To je u ovom svetu neophodno za opstanak ljudske rase i izbegavanja propasti.

Solaris – Stanislav Lem (1961)

Zaboravite filmske adaptacije, naročito onu noviju sa Klunijem, i okrenite se čuvenom delu. Ono ne obiluje stranama niti radnjom, već ima više filozofskih misli i skrivenih poenti koje čitaoci moraju otkrivati sloj po sloj. Prati astronaute koji istražuju nepoznatu planetu bez uspeha i za to vreme više otkrivaju o sebi nego o njoj. Pokazuje kako postoje stvari koje ljudi jednostavno ne mogu da shvate.

Dina – Frenk Herbert (1965)

Mnogi ga smatraju najboljim naučnofantastičnim romanom svih vremena, a svakako je najprodavaniji. Inspirisao je mnoge nastavke i ozloglašenu filmsku adaptaciju Dejvida Linča, a uskoro nas očekuje još jedan pokušaj. Radnja se dešava 20 hiljada godina u budućnosti, gde su kompjuteri zabranjeni, a vladari planeta su velmoške porodice. Fokus je na jednoj planeti i porodici koja trguje supstancom bitnom za ceo univerzum.

Tamno skeniranje – Filip K. Dik

Roman koji leži na granici između naučne fantastike i halucinogene autobiografije autora koji se tokom života borio sa zavisnošću od raznih droga. Priča prati policajca iz odeljka narkotika u Kaliforniji bliske budućnosti, koji mora da nosi posebno odelo kako bi prikrio svoj izgled i glas, jer živi ubačen u zajednicu dilera droge. On polako kreće da gubi osećaj sopstva i traži načine da se nosi sa tim.

Neuromanser – Vilijam Gibson (1984)

Ovo je pravi izbor za ljubitelje sajberpanka i priča fokusiranih na tehnologiju. Gibson opisuje sajber prostor kao zajednički virtuelni prostor i pratimo hakera koga u japanskom distopijskom podzemlju neko ograđuje od pristupa istom tom prostoru. Za svoje vreme vrlo napredan roman, ali zahtevan i vredan truda i za današnje čitaoce.

Hiperion – Den Simons (1989)

Mnogi ovaj nagrađivani roman upoređuju sa legendarnim Kenterberijskim pričama, zbog toga što nam svoje priče pripoveda nekoliko hodočasnika. Oni se kreću ka Vremenskim grobnicama, građevinama koje putuju kroz vreme i koje čuva jedno ogromno stvorenje. Čitava galaksija ratuje u ovoj epopeji i hodočasnici pokušavaju da spasu čovečanstvo.

City Magazine

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *