Odavno se govori da je politika takav posao u kome nema pravila, u kome je sve dozvoljeno, u kome protivniku možeš da kažeš i uradiš sve što ti mašta dozvoli, u kome nije važno da li lažeš ili ne, u kome morala ni trunke nema, u kome se opoziciji sve prašta, u kome vlast može biti bahata do ludila… To nije tako. Možda je to delom tačno, jer uvek ima onih koji iskaču i remete red, ali to ne znači da ne postoje pravila i da svako može da dela kako mu se prohte bez ikakvih političkih posledica. Mogu da se složim da jedan deo političara ne haje ni za šta da bi se domogao nekog procenta glasova, ali to su obično oni cenzus očajnici, kojima sve zavisi od nekog malog broja glasova i oni kojima voda polako ide preko nosa. O svemu se može u politici polemisati da li je dozvoljeno ili ne, ali se ne vodi polemika o tome da li si protiv države u vremenu u kome je opstanak države ugrožen od strane bilo kog neprijatelja.
Kod nas se odavno izgubio osećaj za meru i pristojnost. Nema kod velikog broja političara osećaja za muke koje opterećuju državu i narod, kod njih se vidi opterećenost isključivo time da li će oni zadržati svoje kombinacije ili povratiti izgubljene kase. To je onaj deo ljudi koje je nezadovoljan i besan narod oterao u političku prošlost zbog sve nesreće koja mu je naneta. Sad toliko bahati, osijoni i nepristojni gledaju kako da iskoriste virus koji je napao celu planetu i da na krilima bolesti povedu svoju bolesnu političku kampanju protiv sopstvene države, pa kao rezultat svega toga od jutros čitam o nastupima svih lidera opozicije koji u glas govore o Korona virusu, ali ni reč ne kažu o svojim programima, jer nisu ni stigli o njima da misle dok su razmišljali kako da napadnu vlast i državu zbog pošasti globalnog tipa. To je najlakše raditi, igrati na besu jednog dela ljudi koji nije srećan što je morao da bude u kući tokom vanrednog stanja zbog mera koje je država uvela kako bi zaštitila života i tih koji su ljuti. U teškom trenutku se ne traži da ljudi razumeju, ali vremenom svi normalni to prihvate jer znaju da niko nije lud da bez preke potrebe zatvara ljude u kuće. Dobro je da je opozicija skinula masku i pokazala šta je njen odgovor danas na užas Korona virusa koji je sve zadesio i ne daj Bože da su ti ljudi bili u prilici da o bilo čemu odlučuju, jer bi tada ko zna kakav scenario zadesio našu Srbiju. Kakvi su to ljudi!? Njihov poglavnik je govorio kako stariji treba da se šetaju ceo dan bez ikakvih ograničenja, jedan je za divne doktore govorio da nisu uopšte doktori, drugom je smetala frizura doktorke Kisić, trećem su smetale naočare doktora Kona, četvrtom je smetao stil doktora Nestorovića, ostalima je smetala frizura Stevanovića, a svima je smetao odgovoran i posvećen predsednik države koji rizikuje i sopstveno zdravlje da bi Srbija pobedila. Spisak ludaka je predugačak, ali smo imali sreću zato što je spisak normalnih ljudi toliki da ovi prvi nisu imali nikakve šanse. I sve to ne menja utisak da su prekršene sve moralne norme kroz traženje političkog profita na nesreći i zdravlju naroda.
Evidentno je da na ovim izborima imamo dve strane. Jedna je Pandemijska ili Korona koalicija i sa druge strane lista Srpske napredne stranke – Za našu decu. Ispratite poruke, izlistajte poruke iz perioda vanrednog stanja, a onda na birališta i pokažite kako se na izborima prolazi kad se bolešću služiš za obračun sa vlašću.
Izvor: INFO 24 / Srbislav Filipović