Nekim ljudima, onima koji politiku gledaju kao pitanje ličnog bogaćenja i opstanka, izborna kampanja i politika su bitka na život i smrt. Strast u političkom delovanju i određeni nivo kontrolisanih emocija je poželjan, ali ako se ta tanka granica pređe onda to prerasta u nešto jako opasno što može da dovede i do gubitaka ljudskih života ili da dovede do ugrožavanja imovine i bezbednosti većeg broja građana. Takvi ljudi koji su skloni agresivnim istupima u javnosti su na izvestan način opasni, a posebno ukoliko je postalo ”normalno” da dok ih slušate od njih dođu poruke nasilja, mržnje i netolerancije. Politika nije boks meč. Izbori nisu prilika da se ruše ograde, da se razbijaju stranačke prostorije konkurenciji, da se prebijaju poslanici ili bilo ko drugi, da se uništava imovina građana, da se preti smrću, da se poziva na linč ili da se na bilo koji način dovodi nečiji život i imovina u opasnost. To je nedopustivo.
Takvi agresivci onda postave pitanje šta je dozvoljeno, ako sve to nije i nije teško na to dati odgovor, ali je ozbiljno pitanje da li odgovor može da dođe do njihove svesti. Zato je odgovornost birača velika. Ako ljudi takve ignorišu ili ne prihvate njihove pozive na nasilje, onda je reakcija javnosti odgovorna prema državi i društvu, jer svaka vrsta nasilja ugrožava u nekoj meri svakog pojedinca i onda kad mu se čini daa na njega to ne može da utiče. Pretnje nasiljem utiču na svakoga. Ne proživljava ih svako jednako i ne boje se svi ljudi na isti način, ali do svakoga dolaze i ostavljaju posledice. O tim posledicama i njihovom delovanju bi trebala da se bavi stručna javnost, a mi koji se bavimo politikom da radimo na stalnom obraćanju pažnje da svojim nastupima ne motivišemo nikoga da pomisli da se nasilje neće sankcionisati. Politika nije rat. Politika nije dvoboj ili gilotinja gde se vodi borba da neko bude ubijen, već da dođe do sučeljavanja programa i ideja, ali ideje koje ugrožavaju bezbednost građana i države nisu ideje koje su prihvatljive i na koje se sme ćutati, jer bi ćutanje moglo da bude tumačeno kao aminovanje. Onaj ko politiku gleda kao priliku da nekoga uništi u fizičkom smislu taj je veoma opasan, jer negativnu reakciju društva prema sebi prikazuje kao represiju, navodno diktatorskog, režima koji ugnjetava njegove slobode kao građanina i onda poziva društvo na totalni bunt protiv vlasti i ide dotle da poziva snage bezbednosti da ubijaju državne funkcionere kao vrhunac herojstva. Jednom smo u Srbiji videli da takva negativna propaganda dovede do tragedije, a onda društvo ne zna šta ga je zadesilo, pa dolazi hladan tuš. U tome su veliki rizici i ozbiljna opasnost, pa zato toliko apelujem na odgovornost i da ljudi shvate da izbori nisu video igrica i da kad se grešeke načine nema reprize, nema popravnog i nemoguće je brzo ispraviti nesreću koja može lako da se dogodi i da celo društvo bude povučeno u to blato.
Izbori nisu igračka. Na izborima se odlučuje o budućnosti svakog čoveka, svakog deteta i države u celini. Da se napravi fatalna greška ne treba mnogo, dovoljan je jedan pogrešan potez i više nema nazad. Mnogo je u kampanjama zamki i podmetanja od strane onih koji se programima ne služe, već neki program izlože u par rečenica, a onda nastavljaju pretnjama i uvredama. Kažu da pametni ljudi ne ponavljaju svoje greške. Mislim da smo dovoljno pametni da prepoznamo i razlikujemo laž od istine, da znamo šta je rezultat i šta je šarena laža, da znamo da korak u nazad nije korak u budućnost. Izbori su najbolja prilika da uradimo nešto dobro za našu decu.
Izvor: Srbislav Filipović / INFO 24