Sve što kažeš o drugome neka prvo prođe kroz Sokratova tri sita. Moramo se čuvati da otrov koji proizvodi naš vlastiti jezik ne ubije nas same…
Sokrat je slovio za mudraca. Jednog dana ga potraži neki čovjek i reče:
”Znaš li što sam sve čuo o tvome prijatelju?”
“Trenutak”, odgovori Sokrat, ”prije nego što mi ispričaš volio bih da prođeš jedan brzi test. Jesi li to što mi želiš reći prosejao kroz tri sita?”
”Tri sita?”
“Da”, odgovori Sokrat, ”prie nego što ispričaš neke stvari o drugome, dobro je uzeti malo vremena i prosejati ono što želiš reći. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito ISTINE. Jesi li proverio da li je istina ono što mi želiš ispričati?”
”Ne, pa i nisam. Nisam video, samo sam čuo kako pričaju.”
“Dobro! Ne znaš da li je to istina. Probajmo ponovo: pokušajmo prosejati drugačije, sad ćemo uzeti sito DOBROTE. Ono što mi želiš ispričati o prijatelju, je li nešto dobro?”
“Ne, baš suprotno! Čuo sam kako se tvoj prijatelj loše poneo.”
“Dakle”, nastavi Sokrat, ”želiš mi ispričati loše stvari o prijatelju, a nisi siguran jesu li istinite. To i nije baš ohrabrujuće! Još uvijek možeš proći test, jer je ostalo još sito KORISTI. Je li korisno da mi ispričaš sve što je moj prijatelj učinio?”
”Korisno? Pa i ne, ne verujem da bi ti to moglo koristiti.”
”Dakle”, zaključi Sokrat, ”ono što mi želiš ispričati nije istina, ni dobro, ni korisno, pa zašto bi mi onda pričao. Ne želim ništa znati od onoga što si mi hteo ispričati, i tebi će biti bolje da sve to zaboraviš.”
Napisao: Platon, pre 2 500 godina
Iz Biblije: “Evo: kolicna vatra koliku šumu zapali! I jezik je vatra, svet nepravda jezik je među našim udovima, kalja celo telo te, zapaljen od pakla, zapaljuje kotač života. Doista, sav rod zveri i ptica, gmazova i morskih životinja dade se ukrotiti, i rod ih je ljudski ukrotio, a jezik – zlo nemirno, pun otrova smrtonosnog – niko od ljudi ne može ukrotiti.” (Jak 3, 5-8)