Probudi se Mujo jedno jutro i počne se spremati da krene na posao u rudniku, kad odjednom čuje neki sićusni glasić:
– „Mujo, Mujo, nemoj ići danas na posao, pašce okno u jami i svi ćete izginuti!“
Mujo skonta pa ne ode, kad ono na radiju čuje vest da je palo okno i pobilo rudare, a on, sav uspaničen, kaže ženi:
– „Odoh ja busom da pomognem izvlačiti povređene!“
A onaj glasić se opet začuje:
– „Mujo, Mujo, nemoj ići busom, imaćes sudar i svi cete izginuti!“
I tako Mujo odustane i od busa kad opet vest na radiju – bus se prevrnuo i ima puno povreženih. Sedne Mujo i počne razmišljati i na kraju kaže ženi:
– „Odoh ja biciklom!“
Tad opet onaj glasić:
– „Mujo, Mujo, nemoj ići biciklom, pući će ti guma pa ćes podleteti pod auto!“
Tu Muji pukne film pa reče:
– „Ko si ti, majke ti?“
A glasić odgovori:
– „Ja sam tvoja dobra vila.“
A Mujo:
– „De, matere ti, izađi da te vidim!“
– „Ne mogu ja izaći, ja sam vrlo mala.“
Mujo skonta pa kaze:
– „De matere ti, evo sleti na moj dlan, nema veze ako si mala, samo da te vidim!“
I vila sleti na njegov dlan, a Mujo lupi po njoj drugim dlanom i, gnječeći je, prodere se:
– „A GDE SI BILA KAD SAM SE ZENIO?“