Foto: Pčinjski 017 Portal
Badnji dan i Badnje veče obeležavaju se svake godine 6.januara za vernike po julijanskom kalendaru.
Badnjak je drvo ili grana hrasta. Po tradiciji seče se i pali na ovaj dan. Badnji dan je i dobio ime po njemu.
Na Badnji dan pada poslednji dan Božićnog posta, i on je deo Božićnih običaja. Mnogi običaji su još iz predhrišćanskog perioda, Srbi su sačuvali svoju tradiciju jer za njih je drvo hrasta oduvek bilo sveto.
Narodni običaji su veoma stari ali se dosta toga promenilo do danas. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, naslanja ga na kuću a tek kada padne mrak se on unosi u kuću.
Veći deo običaja vezan je za Badnje veče. Tada se badnjak unosi u kuću, kao i slama. Na stolu se postavlja posna hrana i voće, suvo i sveže. Večera je bogata da bi cela godina bila rodna i bogata. Prilikom unošenja badnjaka u kuću, domaćin ide prvi i kvocajući a za njim idu domaćica i deca koji pijuču (kao kvočka i pilići).
Na stavljeni badnjak u vatru se vodi računa da ne pregori. Tokom noći peče se i božićna pečenica (kod Srba najčešće je to prase), koja je namenjena za Božić.
Savremena proslava Badnjeg dana je najčešće organizovana zajedničkim spaljivanjem badnjaka ispred crkve. Tako se najčešće radi u gradovima jer većina ljudi ne može da ode u šumu po badnjak.