BELI MOST – čuvar sećanja jedne večne ljubavi

• 

Vranje je još jedan od srpskih gradova koji se mogu pohvaliti sa svojim bogatim kulturnim nasleđem. Sagledavajući sadašnjost kroz prošlosti ovog mesta, došlo je do mnogih promena. Stariji žitelji Vranja često govore da više i ne poznaju grad u kome su proveli ceo svoj život. Mnogo toga se promenilo, istinski život starog Vranja danas se može doživeti jedino u delima Bore Stankovića, jednog od najvećih srpskih pisaca.

Što se tiče kulturnog nasleđa Vranja, Beli most je jedan od najpoznatijih simbola, i on živi u narodu kroz priče i legende. Ime je dobio po boji kamena od koga je zidan.

Vezano za most, postoje različite verzije tih priča ali se sve u jednom slažu, a to je da je ovaj most uspomena na jednu zabranjenu veliku ljubav koja se tragično završila.

Vranje je zahvaljujući svom geografskom položaju uvek bilo bogato rečnim vodama. Na rekama su građeni mostovi.

• 

Na svim mostovima se nalazio natpis – legenda o osnivaču, nameni i vremenu podizanja mosta – pisan na arapsko-turskom jeziku.

• 

U periodu posle Prvog svetskog rata i međuratnom vremenu sačuvana su samo dva natpisa, jedan od njih je upravo na Belom mostu, navedeno je u delu Društvena istorija Vranja Riste M. Simonovića.  

• 

Prevod koji je uradio dr Hasan Kaleši sa Filozofskog fakulteta u Beogradu 1960.godine sa arapskog teksta glasi:

“Dobrotvor i dobročinitelj

Onaj koji žudi za rajem i visokim sistemom (u njemu)
Ajša hanuma, kći raba večna
Neka njoj i njenim roditeljima oprosti grehe.“

U sredini piše:

O čuvaru (Bože!)

 Ispod toga stoji godina 1844.

Tekst na turskom jeziku se razlikuje:

„Ovaj most se zove Beli most i služi za olakšicu.

Vode koje teku ispod njega služe ljudima za zdravlje.
Prolaznici neka prođu još jednom da se o tome uvere.
O, Muhamede, izabraniče (Božji), posreduj (kod Boga)
Za njegovog vlasnika (vlasnika mosta).“

Beli most, poznat i kao most ljubavi, nalazi se u sadašnjem gornjem delu Vranja, gde je ovo naselje u prošlosti počelo da se formira. Spajajući levu i desnu obalu, Beli most, jednim lukom, natkriljuje Vranjsku reku. Prema tekstu uklesanom na beloj mermernoj ploči, novac za izgradnju Belog mosta dala je 1844. godine Turkinja, Ajša. Osim toga, u Vranju je poznata legenda o srpskom čobaninu Stojanu i pašinoj kćeri Fatimi, koja ih predstavlja kao Romea i Juliju. Pošto je posle mnogo godina dobio prvo dete – kćer Fatimu – paša ju je ljubomorno sakrivao od pogleda muškaraca. Pa ipak, ona se zagledala u srpskog pastira Stojana. Prolazeći kraj pašine kuće sa stadom, Stojan je svakodnevno svirao na fruli. Turkinja se zagledala u njega. Počeli su da se sastaju i zakleli se na vernost. Saznavši za to, paša ih jednom iznenadi i nožem ubi Stojana. Sva očajna, Fatima je izvadila nož iz Stojanove smrtonosne rane i sjurila ga sebi u srce, zapisao je Miodrag Pešić u svom delu Vranje.

Druga, i najčešća verzija priče kaže, kada se Selim-begu rodila ćerka Ajša, proročice su prorekle da će se ona zaljubiti u Srbina, pa je on zato od tada pokušavao da spreči to proročanstvo tako što ju je zatvarao u kuću. Sudbina je išla svojim i tokom, proročanstvo se ostvarilo, a kada je Selim-beg pokušao da spreči tu ljubav ubistvom srpskog mladića Stojana, njegova ćerka ga je zaštitila svojim telom, a kada je to video Stojan, on je uzeo svoj nož i sebi oduzeo život.

Možda se događaj i nije baš tako odigrao, ali takva priča se najviše prenosila s generacije na generaciju.

Zatim su verzije išle u različite pravce, po jednoj je Ajša preživela pa izgradila most, a postoji i da je ona na samrti rekla ocu da od para koje je spremio za njenu udaju sagradi most. I tako je na mestu ovog tragičnog događaja podignut je Beli most.

Pošto je ova vekovna priča veoma interesantna, obratili smo se Turističkoj organizaciji Grada Vranja. Naišli smo na srdačan prijem i tu smo čuli njihovu priču vezanu za ovaj most:

„Beli most je spomenik velikoj ljubavi između Selim-Begove kćeri Ajše i čobanina Stojana, koji je prema jednom od predanja svakog jutra pevajući pored Selim-Begove kuće terao stado na pašu.
Iz svoje sobe, iza zavesa, posmatrala ga je Ajša i zaljubila se u njega. Vranjskom čaršijom je ubrzo počela da se prenosi priča o ljubavi između lepe Ajše i čobanina Stojana. Jednom ih je u ljubavnom zagrljaju zatekao Ajšin otac, Selim-beg.Razjaren, uperio je pušku u Stojana ali ga Ajša zakloni svojim telom. Drugi kuršum pogodio je Stojana u srce. Jedno pored drugog ležali su mrtvi, dvoje mladih čiji je jedini greh bio strasna ljubav. Po priči, teško ranjena Ajša, pre nego što je zauvek sklopila oči, izrekla je svoju poslednju želju: da se od novca koji je bio namenjen za njenu udaju podigne most na mestu gde su se sastajali i zajedno u smrt otišli. Skrhan bolom za svojom jedinicom, 1844.godine Selim-beg podigao je most koji je narod nazvao Beli most.“

Koliko je Beli most važan za Vranje pokazuje nam i to da se on nalazi na grbu Grada Vranja. Predstavljen je heraldičkim znakom u vidu blago prelomljene grede, srebrnom bojom na plavoj pozadini.

• 

Most je danas u poprilično dobrom stanju zahvaljujući rekonstrukciji koja je urađena 2006. godine. Sprečen je prelazak vozilima što je veoma važno za njegovo dalje očuvanje kako bi ostao i narednim generacijama.

• 

• 

„Most ljubavi“ je vekovima bio nepresušan izvor inspiracija mnogim likovnim stvaraocima, kako vranjskim tako onih koji su dolazili sa strane. Jednu takvu sliku smo imali prilike da vidimo i uživo, okačenu za zidu. Nismo uspeli da saznamo čijih je ruku delo ali to svejedno ne umanjuje njenu vrednost.

• 

Danas ga posetioci i turisti slikaju foto aparatima a najviše mobilnim telefonima, postavljaju na društvenim mrežama i tako prenose njegove slike širom sveta.

Projekat podržao grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.