U jeku matura, ne može čovek a da se ne seti svoje mature (barem mi „stariji“ hahaha) i briga koje su se tad činile baš velike. Opet zavisi kako ko.
Moja velika matura
Sećam se stvarno k’o juče da je bilo. Nekoliko dana pred maturu i moje nonšalancije, kako nemam ni haljine, ali ni partnera. Otišla sam u Skoplju da kupim haljinu sa rođakom i nije mi nekako bilo ni stalo oko svega toga. Sad će neko reći „ma da, tebi nije ali mnogima jeste i tada i sada“. Mnogima pre nije bilo stalo ni upola koliko je sada svima stalo da budu neki Holivud.
Moja haljina je koštala 45 KM, ok možda je ta haljina pre dve decenije imala vrednost, ali i nije. Bila je obična pamučna haljinica sa tufnicama. Koju sad devojke nose u grad kad idu na kaficu. I nisam jedina ja bila u takvoj haljinici, dosta nas je takvih bilo (ne k’o mojoj, sličnim, čitaj jeftinim). I da si hteo nisi mogao sekirati roditelje kako hoćeš balske haljine, kad si jeo krompir na sto načina.
Ne žalim se ja, meni je više zbog drugih stvari bilo žao…
Elem, haljinica, sandale i onda šminka, sve je bilo tu, a i drug kao partner koji me dan pre pitao. Što se šminke tiče htela sam kupiti nešto što će trajati i uzela sam lipfinity, koji je trajao celu noć. Minđuše sam dobila kao nasledstvo od pokojne bake, a mama mi je poklonila bisere. Ko god me ikad pitao, uvek sam govorila da sam na sebi nosila bogatstvo i da je na meni najskuplja bila šminka. Evo sad kad pišem, naskuplje na meni su bile uspomene koje sam dobila na poklon. Bez neke patetike, ali neke stvari stvarno nemaju cenu.
Frizuru mi je frizerka upropastila, pa sam je sama sebi pravila, a i sama se šminkala. Koji stres ahahaha. Sećam se da sam tad prvi put stavila BB kremu, a o puderu nisam nikad ni razmišljala. Bilo mi je samo jedva čekam da se spremim i da idem.
Imala sam sekin foto-aparat koji je mogao da fotka oko 30-ak fotografija, veliku želju da plešem i da se lepo provedem. Tako je i bilo. Karmin je trajao celu noć. Frizura je bila simpatična, nije se pokvarila hahaha, a fotograf koji je bio jedan jedini za celu generaciju, uspeo je da fotografiše mene i simpatiju kako plešemo. Kud ćeš bolje? Nema bolje.
Ah da, na mojoj maturi nije bila mama da me isprati, nije bila seka da me bodri. Stvarno se takve stvari cene. Verovatno zato i celi svoj život nikad mi nije bilo bitno to materijalno, jer ono što mi je bilo bitnije uvek me više pogađalo, pa nisam mogla da „kukam“ kako mi je frizura bila očajna. Nisu mogle biti tu, ali ja sam itekako osetila to i više nego što sam mislila. Teško je, obilaziš grad, a u publici nema onih dragih da te gledaju. Evo, bukvalno, mi sad naviru suze….
Mature sad
Emotivno sam završila ovaj deo za moju maturu i nisam više mogla da pišem i sećam se. Pa sam morala da pređem na ovaj šund i kič da se smirim. Danas su mature postale Holivud, crveni tepih. Danas su mature postale dizanje kredita i balska haljina. Briga hoće li neko imati istu haljinu k’o i ti (moja haljina je bila u skoro svakoj prodavnici i visilo je njih tonu na ofingeru, ni sekunde se nisam zabrinula, znala sam da je niko neće).
Gledala sam ove godine i unazad nekoliko godina mature i kako to izgleda. Komentari da se ne zna da li je to matursko ili apsolventsko su sve. Od tone fotografa koji se guraju, porodice ne mogu normalno ni da hodaju, ni da se fotografišu. Sve je namešteno, ispozirano, sve je plastično. Ta sreća koju treba da vidiš u oku svakog od njih je zamenjena sa uopštenim izrazom da na spontanim fotografijama „ispadnu“ što lepši, treba nešto i na instagram da se „zakači“.
Sad će neko reći da sam matora, da je nekad, nekad, da je sad, sad. Iskrena da budem, vidim ja i sad skromnih devojaka i momaka i kako im je lepo. Nije popularno, ali oni se osećaju dobro. Profesionalna šminka, haljine iz bajke, krediti vaših roditelja, kako bi vi bili srećni i to srećni da pokažete koliko „imate“, za mene je nesreća.
Život nije kliše
Svi na kraju pričaju kako je skromnost vrlina i kako su stvari samo stvari, ali na kraju tako i nije, zar ne? Mnogi se oduševljavaju materijalnim i samo to forsiraju. Vidljivo je gde god se okrenemo. A, na maturama dostigne svoj vrhunac.
Ne mogu reći jadni roditelji, pošto ima roditelja koji to isto toliko isforsiraju k’o i deca, tako da nisu sve ni oni krivi. Krivo je vreme u kome živimo, jer svi žele bajku, pa makar i na dan. Život nije bajka, život se ne živi jedan dan….ali, avaj.
Ipak, srećna vam matura, maturanti! Veselite se, to je jedino što vam niko ne može zameriti, nikad.