Dolazkom proleća i lepog vremena, na gradskom stadionu u Bujanovcu oživela je dečija graja. Gotovo svakodnevno, pod budnim okom trenera Miloša Dimitrijevića i Nikole Stankovića, dečaci rođeni od 2008. do 2015. godine, podeljeni u nekoliko selekcija ispisuju novu istoriju bujanovačkog sportskog kluba. Nadamo se, ovoga puta mnogo lepšu.
Dugo se čekalo da se BSK pokrene sa mrtve tačke. Sve do trenutka dok aktuelno rukovodstvo nije shvatilo da se mora početi – od početka, od najmlađih.
Danas razgovaramo sa trenerom mlađih selekcija BSK-a, Milošem Dimitrijevićem Baksijem:
G.Dimitrijeviću, s obzirom da se aktivni fudbaler futsal ekipe BSK-a, koji je Vaš motiv da preuzmete mlađe selekcije BSK-a?
Iako se bavim futsalom kao igrač poslednjih pet godina, već dugo pratim i dešavanja u velikom fudbalu kako na jugu Srbije, tako i u Srbiji i Evropi. S obzirom da sam bio član jedne od najboljih generacija bujanovačkog BSK-a (generacije 91. 92 i 93.) koja je osvojila drugo mesto u tadašnjoj kvalitetnoj RIS ligi Srbije, odmah iza tadašnjeg niškog kluba ,,Filip Filipović“, čiji su članovi bili i neki od zvučnih imena u srpskom fudbalu (Aleksandar Pešić, Uroš Vitas idr.), zajedno sa ljudima iz BSK-a došli smo na ideju da oživimo rad mlađih selekcija ovog kluba.
Kako ste zadovoljni odazivom dece i koje su selekcije u pitanju?
Prezadovoljni smo odazivom dece, iskreno očekivali smo veliki odaziv, možda ne u ovako kratkom vremenskom periodu (3 meseca od početka rada). Imamo preko 90 dečaka (2008. do 2015. godište). Treniramo četiri puta nedeljno u dve grupe. U planu je da od sredine juna krenemo sa radom u tri grupe kao i priključenje još jednog od trenera u radu sa nama, za sada smo nas dvojica.
Da li možda planirate u skorijoj budućnosti učešće u nekom zvaničnom takmičenju?
Naravno, jedan od mojih preduslova prilikom preuzimanja mlađih kategorija bio je da se deca (pioniri i petlići) takmiče u već pomenutoj RIS ligi sa svojim vršnjacima, a da najmlađe polaznike (godište 2014.-2015.) prijavimo za Mini Maxi ligu koja se odvija svakog vikenda u Vranju. Za sada mogu da kažem da ljudi iz uprave kluba ulažu velike napore da obezbede sredstva potrebna za takmičenja u pomenutim ligama i da smo na dobrom putu da to ostvarimo.
Dugo BSK nije imao mladje selekcije. Kako je raditi sa decom ovog uzrasta?
Iskren da budem, ne postoji lepši posao od ovog. Rad sa decom i praćenje njihovog napretka. Nažalost, dugo godina u nazad nije se radilo sa mlađim kategorijama ovde, pa cenu toga plaćaju skoro svi klubovi velikog fudbala i futsal klubovi iz okoline.
Možete li nam nešto reći o futsal ekipi u kojoj učestvujete i kakva su očekivanja u aktuelnoj sezoni?
Što se futsala tiče, prošlu sezonu proveo sam u Vranju, u istoimenoj ekipi gde sam igrama u Superligi Srbije stekao ogromno iskustvo. Zbog obaveza na poslu (radim u dve škole kao profesor fizičkog vaspitanja) vratio sam se prvo u KMF ,,Zufo“ gde smo igrali zapaženu ulogu, u možda po kvalitetu ove sezone i jednako kvalitetnoj Drugoj ligi Srbije. Na polusezoni na poziv Nenada Trajkovića, vratio sam se u BSK, gde sam i počeo futsal karijeru. Došao sam sa namerom da pomognem drugarima u borbi za opstanak, gde smo sa pretposlednjeg mesta na polusezoni vezali osam pobeda za redom i sasvim izvesno ostvarili cilj kluba za ovu sezonu.
Za kraj ovog našeg razgovora, da li zajednički možemo konstatovati u ime slavne prošlosti, da BSK danas konačno ima budućnost?
Svakako, siguran sam da imamo budućnost, samo je potrebno strpljenje i istrajnost u našem radu i rezultat neće izostati. Potrudićemo se da za par godina vratitimo klub na nivo na kome je nekad bio i da će okosnicu tima činiti upravo ova deca iz naše opštine.
Hvala puno na izdvojenom vremenu, želimo Vam puno sreće i uspeha u daljem radu.
Hvala Vama i Pčinjskom 017-Portalu, u nadi da ćemo i ubuduće imati uspešnu saradnju.
Posle razgovora sa ovim mladim trenerom, ne možemo da se ne otmemo utisku da za nekada slavni bujanovački sportski klub konačno dolaze bolji dani.
