Kraj 60-ih i početak 70-ih godina prošlog veka obeležili su važni događaji za svetsku istoriju. Dolazak Fidela Kastra na vlast u Kubi 1959.godine poremetio je američke planove za Kubu. Kastro će biti protiv američkog uticaja i približiće se SSSR-u na čijem čelu je bio Nikita Hruščov.
SSSR je dosta pomagao Kubu. Pored pomoći poslao je tajno i nuklearne rakete koje su instalirane. O tome niko nije znao, ali je jedan špijunski američki avion 1962.godine slučajno otkrio postavljeni projektil. Odmah je obavešten o tome američki predsednik Džon Kenedi. On je naredio pomorsku blokadu Kube, i da se rakete uklone odmah. Ovaj događaj poznat je pod imenom Kubanska raketna kriza. Posle pregovora između SAD-a i SSSR-a, Hruščov je naredio da se povuku rakete ali je dobio obećanje da će to isto uraditi i SAD u Turskoj, i da neće napadati Kubu.
Nepunu godinu dana (11 meseci) posle otrivanja Sovjetskih raketa na Kubi, SAD su održale reč i svoje oružje u Turskoj deaktivirale (1963.godine). Ono što je u tom momentu bilo veoma važno je da su u okviru ovih događaja SAD i SSSR dogovorile uspostavljanje direktne telefonske linije između Vašingtona i Moskve. Ova telefonska linija uspostavljena je 30.avgusta 1963.godine, nakon Kubanske krize jer je svet bio u ogromnoj opasnosti od nuklearnog rata, a poznata je kao vruća linija ili „crveni telefon“.