Senjski rudnik
Na našim prostorima ljudi su se bavili rudarstvom od davnina. Posle Rimljana nastavili su u srednjem veku Nemanjići, koji su dovodili iskusne rudare Sase iz Nemačke. Tako su u periodu njihove vladavine obnavljani stari i otvarani novi rudnici.
Sa dolaskom Turaka razvoj celokupne privrede će stagnirati, a ništa bolje neće proći ni rudnici.
U novom veku kada počinju borbe za nacionalno oslobođenje od Turaka, gde će i Srbi imati važnu ulogu, počeće ponovo da se razvijaju rudnici. Zahvaljući rudnim bogatstvima koje ima Srbija, otvaranjem novih rudnika i eksploatacija ruda imaće veliki uticaj na punjenje državne kase i razvijanje države.
Najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji je Senjski rudnik, u blizini Despotovca. Otkrivanje rude i otvaranje ovog rudnika je iz perioda polovine 19.veka. Ono što je karakteristično za ovaj rudnik je da je on bio u državnom vlasništvu skoro ceo period svog postojanja.
Tokom druge polovine 19. i početkom 20.veka ovaj rudnik se razvio u jedan od najvećih u Srbiji. Rudarske nesreće se događaju i često imaju tragične posledice po rudare. Jedna takva nesreća dogodila se u Senjskom rudniku 21.jula 1903.godine kada je cela smena rudara izgubila život. U znak protesta podignut je štrajk 6.avgusta i trajao do 15.avgusta.
Dan rudara u Srbiji obeležava se upravo u znak sećanja na početak ovog štrajka u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine. Došlo je do otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Rudari nisu odustajali od borbe za svoja prava i tada su tokom ovih devet dana štrajka izborili da se njihove otpuštene kolege vrate na posao i da im se skrati radno vreme.
Foto: wikipedia