Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju veliki praznik Bogojavljenje. On je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a ustanovljen na spomen Hristovog krštenja u reci Jordanu i objavljivanje Bogočoveka. U Crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom.
Postoje mnogi narodni običaji i verovanja koji se odnose na Bogojavljenje.
Najpoznatiji običaj za Bogojavljensku noć je Otvaranje nebesa. Veruje se da se dan pred Bogojavljenje, tačno u ponoć otvaraju nebesa. Tada treba da se pogleda u nebo i zamisle želje i veruje se da će se one ostvariti.
Na današnji dan osvećuje se voda u crkvi i nosi se kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela. Smatra se da je lekovita i da štiti od nečistih sila. Čuva se u kući do sledećeg velikog vodoosvećenja. Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer se u njoj nalazi sila Duha Svetoga.
Neudate devojke veče pred Bogojavljenje stavljaju ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladića za koga će se udati.
Na Bogojavljenje se nikada ne posti, bez obzira u koji dan padne. Tzv. „Nekršteni dani“, koji su započeti na Božić, završavaju se danas.
Još jedan običaj koji se održava u našim krajevima je plivanje za Časni krst i vađenje krsta iz reka i jezera.
Pozdravlja se rečima: „Bog se javi“ ili „Hristos se javi“, a otpozdravlja sa „Vaistinu se javi“.