Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se teški poslovi u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Ne treba spavati na ovaj dan jer se veruje da će ko spava na Spasovdan spavati tokom čitave godine.
Praznik Spasovdan ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.