Danas je Sveti Vasilije Ostroški

Danas se proslavlja jedan od najpoštovanijih svetaca u hrišćanstvu, za koga se vezuju brojna čuda!

Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Posle završetka manastirske škole, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.

Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.

Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.

Svetog Vasilija je u srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.

Kaže se da je Sveti Vasilije tokom života više ličio na anđela nego na čoveka. Svoj duh je uzdigao, a telo obesmrtio. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta, prenosi Stil.kurir.

Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.

Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.

Pored toga, u manastiru se može čuti i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju.

Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja.

Međutim, najvažnije je da ponesete jedan par vunenih čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane, jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *