IZUZETNA VAŽNOST PČELA

Da li ste znali da to sićušno biće koje je sastavni deo prirode koja nas okružuje ima višestruku ulogu?

Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju.

Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju razne poljoprivredne kulture. Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte življenja.

Na zemljinoj površini ima oko 250 hiljada vrsta cvetnica, od kojih su mnoge u veoma  kompleksnim odnosima sa insektima oprašivačima, u prvom redu sa medonosnim i drugim pčelama. Zаhvаljujući pčelаmа i drugim oprаšivаčimа, u svetu se proizvode poljoprivredni proizvodi u vrednosti od 233 do 577 milijаrdi dolаrа godšnje; više od tri četvrtine usevа u svetu se oslаnjа bаrem delimično nа oprаšivаnjа od strаne insekаtа i drugih oprаšivаčа; dа oprаšivаči zаvise od dobrobiti milionа poljoprivrednikа – pčelаrа (ukupаn broj je procenjen nа 1,4 milionа ljudi); kаo i bezbednost hrаne čovečаnstvа, održаvаnje biodiverzitetа nа nаšoj plаneti i stаbilnost ekosistemа se oslаnjа nа direktne doprinose oprаšivаčа.

U Srbiji pčelarstvom se bavi oko 20 000 pčelara, koji poseduju preko 1,2 miliona košnica, i sa ovim brojem Srbija je prva u svetu sa brojem košnica po glavi stanovnika, odnosno jednu košnicu na šest stanovnika. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

U opštini Vlasotince, veliki broj poljoprivrednika odlučio se za pčelarstvo, međutim pčelari čitavog juga Srbije su u prethodnim godinama imali problema zbog kasnih mrazeva i čestih kiša u toku cvetanja bagrema što je uticalo na smanjenje ukupne količine bagremovog meda.

Nedostatak pravog meda su zloupotrebili pojedini trgovački lanci i na trzištu se pojavio tzv. pekarski med koji je jeftiniji (čija je baza šećer). Međutim, zahvaljujući novom pogonu “Naš med”, Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u Rači u 2020. godini je došlo do stabilizacije na tržištu meda u Srbiji. Pčelari iz Srbije mogu sve količine meda predati pogonu u Rači po veoma povoljnim cenama (7,2 evra po kilogramu bagremovog meda) a isti se isplaćuje u roku od 3 nedelje. 

Možda nekima ova cena i ne izgleda privlačno ali ozbiljni proizvođači mogu lepo živeti od svog rada. Mladi ljudi bi trebali da ozbiljno razmišljaju o pčelarstvu jer bavljenje ovim poslom nema nijednu negativnu stranu.

Ovaj sadžaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *