Često čujem izreke poput „Stavi se u tuđim cipelama“ ili „Uđi u tuđe cipele“. I jedno i drugo se odnosi na empatiju i sposobnost saosećanja sa problemima drugih ljudi. Saosećanje se smatra jednom od najvažnijih osobina koje čini emocionalnu inteligenciju. Saosećajni ljudi su oni koji mogu da razumeju druge, mogu da vide njihovu stranu i da se postave na njihovo mesto. To su ljudi koji znaju kako da ostave po strani svoje brige i probleme i zamisle kako se druga osoba oseća. Ne samo da zamisle, već i da osete iste emocije. Tako se zbližavaju sa ljudima i sklapaju prijateljstva za ceo život. Osim toga, postaju odlične kolege, saradnici, šefovi i partneri, jer imaju razumevanja za ljude oko sebe i stvari kroz koje prolaze.
Saosećajni partneri mogu razumeti voljene kada im kažu da im smeta kontakt sa bivšim. Zamislite da vaš partner održava odličan odnos sa svojim bivšim. Stalno komuniciraju i ponekad izađu na kafu. Verovatno bi vam to smetalo iz razumljivih razloga. Partner koji ne bi mario za vaša osećanja nastavio bi da radi isto bez slušanja i razumevanja vaše tačke gledišta. Ali saosećajan partner bi se stavio u vašu kožu i zapitao se kako bi im bilo da ste tako bliski sa svojim bivšim. Svakako bih uzeo u obzir vaša osećanja i uradio nešto u vezi sa problemom. Kojeg partnera biste izabrali?
Saosećajni prijatelji mogu pružiti pravu podršku svojim voljenima. Zamislite da otkrivate strašnu tajnu svom najboljem prijatelju u nadi da ćete naći podršku i savet. Umesto toga, on vas osuđuje i napada, ne pokazuje razumevanje za vašu situaciju i ne nudi savet ili pomoć. Kako biste se osećali? A sada, zamislite prijatelja koji saoseća sa vama, pokušava da vas razume i nudi vam savete koji bi vam zaista koristili. Pritom vam garantuje da će biti tu za vas bez obzira na sve, jer ste najbolji prijatelji i svako može da uradi nešto strašno. Kojeg prijatelja biste izabrali?
Nažalost, realnost je drugačija. Vaš pretpostavljeni ne pokazuje nikakvo razumevanje za vašu situaciju, ne ceni vaš dosadašnji trud i pre svega vas napada da ste neodgovorni i nedosledni. S druge strane, empatičan šef bi barem pokušao da razume kroz šta trenutno prolazite i ne bi upoređivao svoje probleme sa vašim, već bi ispunio neke od vaših zahteva i ponudio razuman kompromis. Empatični šefovi znaju da su srećni i zadovoljni zaposleni ključ uspeha svakog posla. Kojeg šefa biste izabrali?
Nema sumnje da je empatija veoma važan element svakog segmenta života. Ključni je sastojak koji određuje kvalitet odnosa koje gradite sa ljudima oko sebe. Stepen empatije koji pokazujete određuje koliko ćete biti dobar partner, prijatelj, kolega i šef. Međutim, iako postoje, empatični ljudi su endemska vrsta. Činjenica je da svako vidi iz svog ugla, rakao bih i vidi svoje. Malo je onih koji uspevaju da ostave svoje probleme po strani i saosećaju sa drugima. Svako polazi od svojih briga, ne obraćajući ni najmanju pažnju na brige drugih ljudi.
Živimo u užurbanom i stresnom društvu gde je svakodnevni život nešto normalno. S obzirom da je, uz sve probleme koje imamo, teško misliti na druge, zar se ne slažete? Teško je razmišljati o problemima kroz koje prolazi naš prijatelj kada smo previše zauzeti svojim. Teško je razmišljati o trudu koji ulažu naši zaposleni, kada i sami prolazimo kroz veoma užurban životni period. Teško je razmišljati o deci Afrike kada i sami jedva sastavljamo kraj s krajem.
Teško je, niko ne kaže da nije. Teško je ostati dobar čovek u svetu koji nas neprestano razočarava i vremenu koje nas neumorno gazi. Ali empatija ne bi trebalo da bude nedostižan ideal samo zato što nam je teško. Ne treba da izgubimo srž ljudskog u sebi samo zato što nas lični problemi obrušavaju sa svih strana poput strašnog cunamija koji nas svakog trenutka može potopiti. Ne treba zaboraviti da budemo ljudi. Vreme je da pogledamo malo dalje od nosa i obujemo tuđe cipele pre nego što kupimo nove.
Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bilo i bivaće, okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi!
(tekst u citatu je dodat nakon komentara čitaoca)
Patrijarh Pavle
O autoru:
Pisac kaže: Dajte mi dobru knjigu u ruci ili da ispišem ono što mi je na duši. Dajte mi urbani apsurd i nove izazove, sa mnogo novih snova svakog dana. Dajte mi misterije ljudske psihe. Dajte mi muziku kao terapiju.
Tekstove istog autora možete pročitati ovde:
Mržnja u srpskim Fejsbuk grupama
Izađi iz zone komfora. Možeš to!
Veruj sebi i u sebe. Možeš to!
UTICAJ SARADNJE RODITELJA I ŠKOLE NA OBRAZOVNA POSTIGNUĆA UČENIKA
ZNAČAJ INDIVIDUALIZOVANE NASTAVE