Nisam slučajno odabrao ovakav naslov. Svedoci smo da se srpski jezik u prethodnim decenijama sve teže snalazio u najezdi engleskog jezika. Nije ništa sporno da što više jezika govoriš više vrediš, ali šta ako svoj jezik ne znaš kako treba ili se stidiš svog maternjeg jezika i ista reč na nekom drugom ti je lepša, nego na tvom jeziku kad se izgovori. Da li je to tako i u Americi!? Da li isto tako misle i Nemci!? Da li takav stav prema svom jeziku i kulturi imaju i Francuzi!? I, konačno, da li tako na to pitanje gledaju i naša braća Rusi!? Nema tog naroda na svetu koji će svoj jezik da žrtvuje zarad nekog drugog jezika.
Šta znači odricanje od svog maternjeg jezika? Apsolutnu propast i hitnu potrebu za reakcijom države. U ovakvim slučajevima bi država morala brzo da se aktivira i sve svoje potencijale stavi u službu očuvanja nacionalnog identiteta, bez kojeg nema budućnosti nijednog naroda. Ako zaboravimo svoje pismo, svoj jezik i na kraju i svoju istoriju, onda više nismo pripadnici naroda kome smo do juče pripadali, već postajemo prazna mentalna ljuštura koja mora da moli neki drugi narod da ga ovaj primi pod svoje skute.
Sad smo došli do onoga da će nas drugi poštovati onoliko koliko mi poštujemo sami sebe. A, da li je poštovanje samog sebe i svog naroda, ako otvorim firmu i njen naziv bude na tuđem jeziku, a o pismu i da ne govorim. To je izraz nepoštovanja i totalne nezainteresovanosti za svoju kulturu, a samim tim i svoju budućnost. I, svestan sam da se ovakvim svojim tekstovima i stavovima zameram jednom velikom delu ljudi u svojoj zemlji, ali to radim potpuno svesno. Ako svi o problemu ćutimo, onda postoji opasnost da on preraste u neku vrstu gangrene našeg nacionalnog bića, a onda bi morali sami sebe da amputiramo, ali ne neki poseban deo, već skroz. Takav razvoj događaja bi značio da Srbije i Srba više nema.
Tema jezika i pisma je isuviše ozbiljna da bih smeo reći da sam napisao sve što bi nam moglo razjasniti svaki detalj. Međutim, nemarno sam tek zagrebao po površini te ljute rane, a od čitalaca očekujem da se vrate ćirilici i, koliko god je moguće, srpskim rečima i srpskom jeziku.
Izvor: srbafilipovic.wordpress.com