Predstavljamo vam praktični vodič za odabir biljaka koje će vašoj terasi, dvorištu i prozorima uneti dašak proleća, a vaš grad učiniti lepšim i zdravijim za život.
Jeste li već postali deo akcije za urbane zelene oaze? Budite pravi baštovani koji će za sebe i svoje drage ljude napraviti malu zelenu oazu, a gradu vratiti preko potrebnu količinu kiseonika. A svi ćemo se složiti da, osim što stvarate nešto što je lepo naoko i mentalno relaksirajuće, dodatno doprinosite zaštiti životne sredine.
Ako ste ovog proleća odlučili da se upustite u avanturu urbanog baštovanstva, treba da znate da u tome niste usamljeni. Širom naše planete ljudi poput vas trude se da od svojih terasa, dvorišta, čak i simsa od prozora, naprave mali zeleni (i šareni) kutak.
Urbane zelene oaze obično su male, ali to nikako ne znači da ne mogu da zasijaju veličanstvenošću prostranih bašta i vrtova. Sa pravim biljkama i dodacima možete lako pretvoriti čak i najmanji balkon u zeleni raj za kratko vreme. Prvi korak u stvaranju zelene oaze na vašem balkonu je odabir pravih biljaka.
„Potrebno je voditi računa da neke biljke ne stavljate na direktnu sunčevu svetlost, jer im listovi mogu požuteti. Kombinujte takve biljke sa biljkama koje mogu da izdrže direktnu sunčevu svetlost, tako da imate biljku pogodnu za svako mesto na vašem balkonu. Ako ste početnik u baštovanstvu, za vas su dobar izbor petunije. One odlično podnose toplotu, a traže veoma malo pažnje. Ni začinsko bilje ne zahteva mnogo truda, a odličan je izbor za vaše prozore. Dovoljna je najobičnija saksija i redovno zalivanje da tokom cele godine imate optimalnu količinu bosiljka ili nane“, savetuje Brankica Ristanović iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.
Predstavljamo vam nekoliko biljnih vrsta koji će vašem urbanom kutku udahnuti svežinu, vama poboljšati raspoloženje, a gradu u kom živite dati doprinos u borbi za čistiji vazduh.
CVETNICE
Muškatle spadaju u jedne od najzahvalnijih cvetnica koje sezonski cvetaju od proleća do jeseni. Treba ih držati na mestima koja su izložena suncu, ali uspevaju da cvetaju i kada se nalaze u polusenci. Ne traže preterano zalivanje, ali vole da imaju dovoljno vode u zemlji.
Cinije su cveće prelepih jarkih boja koje se lako neguje, a brzo i raste. Ako ste svoju urbanu oazu zamislili kao veselu i šarenu, cinije bi trebalo da se nađu na vašem spisku za kupovinu. Cvetaju od proleća do jeseni, a vole nešto suvlju zemlju i dosta sunčeve toplote.
Petunije se često mogu naći na gradskim terasama i prozorima i to nikako nije slučajno. Traže isključivo sunčane pozicije, pa je istočno sunce najveća senka koju ova biljka može da podnese, a da i dalje zadrži svu svoju lepotu. Dovoljno je da ih redovno zalivate i uklanjate osušene latice i one će srećno cvetati i ulepšavati vaše okruženje od proleća do početka jeseni.
Begonija, koju baštovani zovu „bombonica“, ali i „ledeno srce“, jeste biljka koja se najčešće gaji kao jednogodišnja vrsta u vrtovima, ali i u saksijama i žardinjerama na terasama i balkonima. Cveta od ranog proleća do kasne jeseni, sve dok ne nastupi mraz. Cvetovi su puni ili jednostavni, i mogu da budu beli, ružičasti, jarko crveni i narandžasto-crveni, jednobojni ili dvobojni, sa manje ili više naglašenim žutim prašnicima.
ŽBUNASTO ZELENILO
Fotinija je zimzeleni grm, karakterističan po krupnim listovima koje zadržava i tokom zime. Kako je u pitanju brzorastuća biljka, u roku od godinu dana može da naraste i do jednog metra. Odlično podnosi orezivanje i oblikovanje, a odličan je izbor ukoliko se odlučite za gajenje živih ograda u vašim gradskim baštama.
Patuljasti bor je prelepi četinar okrugle krošnje koji sporo raste, ali je zato izuzetno izdržljiv i lak za gajenje. Četine su tamno-zelene boje i odlikuju se lepom, snažnom aromom. Može se uspešno gajiti u saksijama, dovoljno velikim da njegovom korenu da prostora da se raširi. Ako posedujete dvorište, i tamo ga možete zasaditi, samostalno ili u grupi, preporučuju stručnjaci iz JP „Srbijašume“.
Lavanda ili dašak Mediterana u vašem domu! Dugo se verovalo da ova biljka ne reaguje dobro na zimu, međutim pokazalo se da i u ekstremnijim uslovima zadržava kvalitetni žbun izuzetno plave boje, koji emituje karakterističan miris, a ujedno štiti od upornih insekata. Leti će vas obradovati obiljem divnih cvetova, a od vas će tražiti redovno zalivanje i sunčevu svetlost.
ZAČINSKO BILJE
Bosiljak traži direktan pristup sunčevoj svetlosti i zato je idealno da se gaji u saksiji na prozoru koji je okrenut ka jugu. Rotirajte saksiju na svakih nekoliko dana ili jednom nedeljno da bi biljka ravnomerno rasla, jer se uvek naginje prema Suncu. Bosiljak voli vlažnu zemlju, ali ne preterano nakvašenu.
Nana toleriše malo hladovine, ali generalno traži Sunce. Na dno saksije treba staviti kamenčiće, a zatim saksiju napuniti kvalitetnim supstratom i đubrivom. Zalivanje je potrebno kada se gornjih 2 cm zemlje osuši, odnosno kada je suva na dodir. Ukoliko ispratite ove korake, dobićete prelepu mirišljavu biljku za najukusniji čaj.
Za kraj, veoma je važno da znate da sve što zasadite na vašoj terasi, u dvorištu ili na simsu prozora daje svoj doprinos u borbi za čistiji vazduh, naročito važan u gusto naseljenim gradskim sredinama. Sve biljke poseduju čudesnu moć da upijaju ugljen-dioksid iz vazduha, a emituju kiseonik.
Ako bismo zamislili da svaku terasu ili prozor u jednom gradu krasi nekoliko saksija zelenog i procvalog bilja, mogli bismo zamisliti grad u kome je kvalitet vazduha i života na veoma visokom nivou.