Kosovski boj, 15/28.06.1389.godine

Na današnji dan odigrala se jedna od najvećih bitaka u spskoj istoriji. Srbi su mnogo puta branili Evropu od najezde iz Male Azije, a ovo je jedna od takvih bitaka.

Druga polovina 14.veka bila je veoma važna jer Turci kreću u osvajanje Balkanskog poluostrva. Stanje u balkanskim državama je bilo takvo da je išlo na ruku osvajaču. Bugarska, koja je bila prva na udaru, bila je podeljena na dva dela, tzv. Vidinsku i Trnovsku.

Posle 1365.godine, kada su Turci premestili prestonicu u Jedrene, kreću napadi na Srpske zemlje, Sersku oblast i istočnu Makedoniju. Posle smrti cara Dušana srpsko carstvo je počelo da se raspada, što je dodatno pomoglo Turcima. U tako haotičnom stanju srpska vojska je doživela poraz u prvom sukobu sa Turcima – 26.septembra 1371.godine na reci Marici kod mesta Černomen. Krajem te godine umire i poslednji Nemanjić, Uroš Nejaki. To je dodatno dovelo do slabljenja srpske države jer su se velikaši osamostalili. Najmoćniji među njima bio je Lazar Hrebeljanović. On je bio zaštitnik crkve i sazivao sabore ali nije učinio ništa po pitanju uvođenja centralne vlasti i da se nametne kao poglavar srpskih zemalja.

U narednom periodu Turci ponovo kreću u osvajanja na Balkanu. Sledeće zemlje na udaru bile su srpske, istočna Makedonija je pala pod tursku vlast, knez Lazar im se nekoliko godina uspešno suprotstavljao, čak im je i 1386.godine na Pločniku, u Toplici, naneo težak poraz. Ovaj poraz je poslužio Turcima kao nauk da se dobro pripreme za borbu protiv Srbije.

Knez Lazar je pozivao sve balkanske hrišćane da mu se pridruže u zajedničkoj borbi protiv Turaka, ali samo se odazvao njegov zet, gospodar Kosova, Vuk Branković. Pored njega, jedino je bosanski kralj Tvrtko I, poslao odred vojske s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu.

Tursku vojsku je predvodio lično sultan Murat I, a sa sobom vodio je dvojicu sinova Jakuba i Bajazita, kao i najbolje vojskovođe.

Do bitke je došlo na hrišćaski praznik Vidovdan, 15/28.juna 1389.godine na Kosovu polju, nedaleko od Prištine. O zbivanjima tokom bitke se ništa pouzdano ne zna. Jedino što je sigurno, to je da su poginula oba vladara, i knez Lazar i sultan Murat. Prema predanju, Murata je ubio srpski junak Miloš Obilić, dok je knez Lazar bio zarobljen i po Bajazitovom naređenju pogubljen. Kada je Lazar ubijen srpska vojska je počela da se povlači. Vlatko Vuković je napustio bojište sa svojim vojnicima, a pošto je otpor postao uzaludan, to je učinio i Vuk Branković. Kasnije optužbe u epskim pesmama o navodnom izdajstvu Vuka Brankovića bile su neosnovane.

Po završetku bitke, kneginja Milica, sa svojim sinovima Stefanom i Vukom, stupila je u vazalni odnos prema Turcima a sultan Bajazit se povukao u Aziju kako bi se obračunao sa protivnicima i osigurao vlast.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *