Praznik koji se slavi svakog 8. marta širom sveta kao Međunarodni dan žena ustanovljen je kao znak borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Feministkinje su se nekad borile za ravnopravnost sa muškarcima, i u tome su donekle i uspele a po mišljenju nekih, time su previše odgovornosti preuzele na sebe.
Koliko su feministkinje bile istrajne u želji za slobodom, govore brojni protesti industrijskih radnica, uprkos policijskim progonima i nasilnim pokušajima da se njihova pobuna uguši. One su težile ka boljim uslovima rada, višu zaradu i pravo glasa.
Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.
Tekstilne radnice javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.
Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Danas se ipak, političko značenje vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.