Milice, svi smo u prethodnom periodu slušali na društvenim mrežama Vašu kompoziciju pesme Gorana Vitića – Ne dam, kojoj ste dali moćnu melodiju i sjajno izvođenje. Da li nam možete reći nešto o sebi na početku, a onda i o tome čime se bavite i koji je Vaš hobi ili možda više njih?
Član sam hora opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i to je moja osnovna delatnost već trideset jednu godinu. Verovatno nikada ne bih ni komponovala, da to zaista nije bila Božija promisao i da pokretač razgranjavanja mojih talenata nije bio moj suprug, koji je u meni video beskrajnu širinu talenta a koji je nažalost prerano preminuo. Počelo je naizgled spontano sa dečijim, ženskim horom, izvornim, narodnim, pesmama, ruskim narodnim, kozačkim pesmama, svetskom muzikom…I tako sam krenula u istraživanje najtananijih svojih osećanja jednog umetničkog bitisanja, a ono do čega tad dođete je upravo taj osećaj da sve što iznedrite iz svoje duše,j edino vredi ako ga s ljubavlju poklanjate drugima i kroz tu ljubav vi svoj dar vraćate Bogu, onome od koga ona ishodi. Zato je i ova izvedba za pesmu Ne dam toliko jaka, jer je upravo prenešena svaka suza koja je nad tekstom isplakana. Ne zato što je Ne dam jedna teška reč i ne samo što je naša istorija ispreplitana teškim momentima, već je ovo poruka da je ova Srbija prepuna ljubavi i u tom kamenu, u toj žari, u tom deliću sunca što nas greje, sve svetinje, sav ponos, sve je ljubav. Junačkoga mi smo roda, jer nam u srcima kuca ogromna ljubav. Kao što napomenuh, vodim dečiji hor, ženski i muški hor, kao i jedan mali instrumentalni sastav i uvek je to bila potreba da se prenese ta energija, koja nam je kroz muziku izvorište snage i ljudi to tako i osete, a naročito deca i onda ih okupljate u to jedno zajedništvo i ne bih to nazvala baš hobijem ili amaterskim radom, već se u takvim ansamblima osećamo kao jedna porodica.
Da li ste oduvek želeli da objavite neku pesmu, je li ovo bio Vaš san i želja da svojim radom, zahvalite Bogu na datom talentu?
Prva pesma ispevana je nastala sasvim slučajno i dugo sam i krila da je melodija moja, nekako mi je to stvaralo nekakvu nelagodu da sad ima tu neke moje zasluge. Naime,pripremali smo se za Svetosavsku akademiju u rodnom gradu Zrenjaninu i potražila sam preko interneta neku novu pesmicu o Svetom Savi da deca nauče da recituju i pročitam pesmu *Da se dobro dobrim vrati* i krene melodija…stidljivo otpevam deci na horu i njima se jako svidi. Tek nakon par godina, uspem da pronađem tekstopisca pesme gospođu Radu Janjušić iz Doboja i u znak zahvalnosti ona mi pošalje njenu zbirku pesama *Anđeli su zapjevali*. Tada kreće bujica inspiracije na gotovo svaku njenu pesmu, gde su me i u sred noći budile melodije i morala sam ih beležiti. Moram priznati, da me je bilo strah, da li sam dovoljno dostojna ja, dovoljno dostojne te melodije da bi ispevale svetitelje, Majku našu Bogorodicu,samog Hrista? Zato morate imati blagoslov i onda vi dajete kroz ljubav ono što vam je Bog dao. Inače, pesma „Da se dobro dobrim vrati“, koju peva naš dečiji crkveni hor „Sveti Arhangel Mihailo“ ušla je u izbor 50.najlepših duhovnih pesama, akcije Tv Hrama *Slavite Gospoda* i zauzela 9. mesto u izboru i čak 2. mesto po broju glasova viber i sms poruka.
Koji su Vaši dalji planovi po pitanju komponovanja, pevanja?
Planove ne možete imati jer ne znate šta je Gospod pripremio za vas, a On zna najbolje šta je za vas dobro. Zato planove samo osluškujem, prihvatam i kako bih rekla prosleđujem. Moji saradnici znaju da često pred sam nastup, promenim potpuni koncept, nekad i u samom nastupu. Desi se da 15min pred sam nastup dođem sa potpuno novom pesmom i novom idejom i da pritom potpuno prikujemo publiku da prosto ne mogu da poveruju da to nije deo jednog dugotrajnog stvaralačkog procesa. Ali takav rad zahteva i veliko pevačko i scensko iskustvo. Neka se pesme pevaju, neka Gospod da da se kroz njih širi ta ljubav, da nas duhovno ojačaju i ispunićemo planove koji su nam dati.
Da li biste poručili nešto našim dragim čitaocima i dodali?
Pesma Ne dam, kojoj sam udahnula muziku otkucaja srca je puls našeg bića čija je žila kucavica ljubav, vera i nada. Uzdravlje! Na mnogaja ljeta!
Hvala Vam puno na ovom intervjuu i želimo Vam puno sreće i blagoslova u daljem radu. Poslušajmo ovu snažnu pesmu:
Autor: Anđela Dukadinović
Izvor: Pčinjski Portal 017