Mlin kao „porodično blago“ porodice Popović – prošlost i sadašnjost

Druga polovina 19. veka, a naročito njegov kraj biće veoma važni za Srbiju. Berlinski kongres iz 1878. godine doneo je slobodu srpskom narodu i mogućnost samostalnog razvoja. Vlasotince je jedno od mesta koje će tu priliku iskoristiti. Veliku zaslugu u tom poslu imaće porodica Popović.

Posle dobijanja slobode u Vlasotincu su se stvorili uslovi za razvoj mlinske industrije. Kao jedan od prvih industrijskih objekata bio je Mlin na Vlasini, izgrađen 1895. godine. Njegov vlasnik bio je vlasotinački trgovac i industrijalac Gavrilo Popović. On je otkupio vodenicu Prokopa Đokića Crnilovića koja je bila na tom mestu, a njegovi sinovi su dogradili još dva sprata. Mlin se svojim svečanim monumentalnim izgledom izdvaja u ambijentu, napisala je Danica Valčić u svojoj knjizi Graditeljsko nasleđe Vlasotinca. Radio je sa sedam turbina energije 95 kw koristeći vode Vlasine, sa postrojenjima kupljenim u Nemačkoj i Austriji, i prerađivao dva vagona žita dnevno (vagon je količina robe oko 10 000 kg koja staje u jedan teretni vagon).

Pored nadogradnje spratova Popovićevi sinovi su 1912. godine ugradili generator jačine 20 kw i tako je Vlasotince prvi put dobilo električno osvetljenje. Kreditna banka je 1937. godine otkupila mlin. Tada je nosio ime „Automatski mlin kreditne banke“.

Mlin je građen u umerenom romantičarsko-klasicističkom stilu. Njegova čeona fasada je skladna i koherentna kompozicija koja na poseban način teži otmenosti i nameće se svojom visinskom dominacijom u panorami varošice. Pročelje (prednja strana na kojoj se nalaze ulazna vrata) mlina rasčlanjeno je po vertikali plitkim neupadljivim pilastrima (arhitektonski elementi koji izlaze iz ravni zida fasade, imaju oblik nepotpunog stuba, imaju ukrasnu namenu i nisu deo konstrukcije građevine) koji se uzdižu do završnog motiva koji predstavlja uprošćeni lučni zabat (trouglasti ili polukružni deo dvovodnog krova koji prekriva prednju stranu). Sklad, simetrija i harmoničnost masa obogaćeni su plitkom plastičnom dekoracijom oko prozorskih otvora, istakla je Danica u svom delu.

U periodu između dva svetska rata, na starim požutelim slikama, mlin je prikazivan kao jedno od obeležja grada. Iako bi mlin trebao da predstavlja jednu sasvim običnu građevinu, sa ovim koji je izgradio Gavrilo Popović situacija je sasvim drugačija. On stoji u centru grada već više od jednog veka kao podsetnik na neko drugo vreme i na neke druge ljude, koji su bili drugačiji od današnjih.

Tokom vremena njegov izgled se pod uticajem različitih okolnosti promenio, ali ono što je najvažnije je to da je on i dalje funcionalan, a sa svim svojim godinama predstavlja simbol jedne epohe u građevinarstvu.

Da li danas postoji čovek u Srbiji da nije gledao, bar jednom (mnogi i više puta), TV seriju „Porodično blago“? Jedan od naših najpoznatijih scenarista i autora Siniša Pavić, u svojim serijama često je koristio likove i motive iz Vlasotinca i okoline. U pomenutoj seriji, u uvodnom delu špice, ređaju se fotografije znamenitosti Vlasotinca, a kao dominantna je upravo slika Mlina. Ove slike prati pesma koju peva Željko Samardžić, po tekstu Ljiljane Pavić, supruge Siniše Pavića, koja je jedan od potomaka Gavrila Popovića, čoveka koji je izgradio ovaj mlin.    

Ovaj objekat koji ima više od 130 godina i danas funkcioniše. Svrstava se u zanimljivija arhitektonska ostvarenja i očuvan je kao simbol jedne epohe u razvoju Vlasotinca.

Na kraju možemo zaključiti da je veoma važno poštovati i čuvati ono što smo dobili u nasleđe, jer bez prošlosti nema sadašnjosti a ni budućnosti.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *