Sagovornik naše današnje teme jeste Šukrija Demirović, ispred Udruženja građana ,,RHC- Romski humanitarni centar,,. Pored osnaživanja Roma, jedno od njihovih delatnosti jeste i prikupljanje otpada, presovanje, baliranje i slanje u velikim reciklažnim centrima, gde će biti iskorišćen na ekološki način.
Kako bi otpad koji želite baciti na neku deponiju, bio najispravnije iskorišćen, pročitajte u intervjuu:
Šukirija, koliko dugo se bavite ovim poslom i koji su vaši ciljevi?
Mi smo Udruženje građana ,,RHC- Romski humanitarni centar,, postojimo od 2001. godine. Uglavnom smo implementirali projekte i radili na podizanju obrazovanja Roma/kinja, razne edukacije vezane za žene, podizanje njihove svesti i očuvanje zdravlja. Od 25.02.2013. – sa novim zakonom o nevladinim organizacijama preregistrovali smo se i dodali dohodovnu delatnost.
Trenutno se bavimo: prikupljanjem i baliranjem (presujemo) PET ambalažu, aluminijum, limenke, karton i najlon foliju, takođe se bavimo i meljenjem stare plastike (gajbi, stolica, stolova..)
Šukrija, ove divne slike govore o Vašem vrednom trudu i radu posvećenom reciklaži. Koliko je važno za našu životnu sredinu da ono što bacimo, zapravo treba da ubacimo u Vaš štek za reciklažu?
Veoma važno, kako za nas tako i za našu okolinu. Na zapadu je sasvim drugačije kada je u pitanju zaštita životne sredine, građani imaju svest o zaštiti životne sredine i ne bacaju smeće i otpad kao kod nas. Uređene države rade sasvim drugačije od nas, pa samim tim čuvaju bolje i štite svoju životnu sredinu. Tamo se otpad svrstava i baca odvojeno plastika, staklo, karton itd. Nadam se da će i kod nas to ubrzo stići, al pre svega neophodna nam je edukacija i podizanje svesti za zaštitu životne sredine.
Kako se tretira otpad nakon skupljanja, koje količine otpada obično budu sakupljene?
Sav otpad koji presujemo, baliramo u balama u težini od 60 do 100 kg, nakon toga šaljemo u velikim reciklaznim centrima, gde postoji proces toplog i hladnog pranja, sušenja, seckanja i dobija se polu proizvod koji se nakon toga se šalje dalje. Najveće zemlje koje kupuju prerađenu sirovinu su na primer Kina, Tajland..
Da li svako od nas može doneti otpad kod tebe na dalji proces prerade za reciklažu, koju vrstu otpada i na koju adresu?
Da, svako može doneti otpad, mi se nalazimo na Gnjilanskom putu, tačnije preko puta benzinske pumpe ,,Agimi,,. Vrste otpada koju trenutno uzimamo su: PET ambalaza, najlon folija, karton i Al limenke.
Koji su vaši dalji planovi i ciljevi u radu?
Cilj naseg poslovanja je da naše udruženje ostvari dohodak, time ćemo imati mogućnosti da se sami finansiramo, jer je sve manje donatora u Srbiji koje finasiraju udruženja.
Misija naše organizacije je poboljšanje uslova života Roma/kinja stvranjem dohotka i upošljvanje ranjivih grupa :Romi/kinje, osobe sa invaliditetom, samohrane majke, povratnici, raseljena lica itd. Želimo da budemo prepoznatljivi po tome što upošljavamo ranjive grupe i polako rastemo u socijalno preduzeće.
Hvala Vam na saradnji i želimo Vam puno uspeha u radu!
Foto arhiva: Šukrija Demirović
Intervju vodila: Anđela Dukadinović
Projekat podržala opština Bujanovac. Stavovi izneti u podržano medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.