Jednom je jedna grupa muškaraca raspravljala o tome kako izgleda najlepša žena na svetu.
Jedan je voleo plameno-crne, kao ugalj oči, sa vatrenim pogledom. Drugi je voleo sivo-plave oči, beskrajno duboke, kao nebo. Trećem su pak najdraže bile sa smeđim očima, tople i nasmejane… A za kosu, jedan je govorio da su lepše žene sa kraćom kosom, a drugi je tvrdio – sa dužom, koja pada sve niže. Jedni su se oduševljavali onima sa visokim i veličanstvenim držanjem, a drugi radije manjim, nežnijim i elegantnijim figurama.
I svaki od njih je mislio da su njegovo mišljenje i opis najtačniji i nije prestajao da uverava druge u ispravnost svog zaključka. Videvši da tako nikako neće stići do zajedničke saglasnosti, napokon su odlučili da odu do jednog mudrog čoveka i da čuju njegovo mišljenje.
„Započeli smo raspravu“, rekoše mu, „i nismo uspeli da se razumemo. Kaži nam ti mudri čoveče, koja je žena najlepša na svetu?“
Dugo je starac gledao u bele vrhove dalekih planina, povremeno se osmehujući, i naposletku odgovori sa ove tri reči:
„ONA KOJU VOLIŠ!“
Izvor: Nova Svest