Onoliko koliko je bitno ono što nam se događa u životu, svi izazovi koji su nam s namerom stavljeni na put, toliko su bitne i naše reakcije na njih. Tek kad naučimo da naše reakcije kroje dalnje ishode, videćemo koliko puta smo mogli ublažiti posledice i skrenuti na sasvim drukčiji put!
Kad naučimo pravilno reagovati na spoljašnje uticaje, uspećemo i iz onih bolnih iskustava izvući pouku bez gorkog ukusa na usnama i ožiljaka na duši. Kako onda smiriti ego, umanjiti bes, stišati buku u glavi i sabrati misli?
Događaju nam se svakodnevno iskustva koja nas privremeno izbace iz koloseka, čak i kad ne dopuštamo da klonemo, ne možemo se ponekad odmaknuti od straha, kukanja, brige. Dopustimo mislima da vrludaju, donosimo kojekakve zaključke, nesvesno kreiramo još veći strah i sumnju. U momentima razdora između onoga što smo želeli privući, i onoga što nam je došlo, moramo shvatiti jednu stvar.
Moglo je biti puno gore za vas. Ono što trenutno smatrate lošim, groznim, neželjenim, zapravo je moguća blaža verzija onoga što se uistinu moglo desiti, da ste nastavili tim određenim putem. Kad naiđete na toliko velik problem, svemir vas upozorava da se vratite ili promenite smer, ako vam to iskustvo unosi teskobu u biće, udaljava od one srećne verzije vas.
Tad, umesto da se pitate zašto, da očajavate, trebate biti srećni jer su se stvari baš tako složile. Lekcija je servirana, kako biste naučili kojim putem trebate krenuti i na čemu morate dodatno poraditi da biste u budućnosti izbegli sličan ishod. I ne, nemojte se zamarati se svim mogućim ishodima. Jer, ishod je trebao biti samo jedan, onaj koji se dogodio.
Ako verujete u to da se sve događa s razlogom, onda znate da je svako zlo bilo za neko veće dobro, kreiralo je ovu verziju vas, koje ne bi bilo da ste koračali lakšim putem. I zaista, ono što nam se događa nije nebitno, ali nije niti presudno za budućnost, koliko o svemu presuđuju naša uverenja, misli, postupci.
Ako se u tim teškim lekcijama pokažete kao kukavica, onaj koji će rado ići linijom manjeg otpora i tražiti sto razloga da se odmakne od sebe i ne nauči lekciju, dalji ishodi neće biti dobri za vas. Jer, odgurivanjem istine koliko god ona bolna bila, vi ste stopirali svoj rast i odlučili ne prihvatiti odgovornost za ono što vam se dogodilo.
Ponekad, ono što nam se dogodilo nije nužno iskreirano našim mislima, koliko su tu upleteni prsti sudbine, ali morate naučiti prihvatiti odgovornost za svoje reakcije. Njima itekako krojimo svoj život i stičemo iskustva. Od naših reakcija zavisi kakav ćemo ratnik biti, koliko ćemo se boriti i verovati u bolje sutra.
Ne valja pognuti glavu pred životom, odustati kad je teško, prepustiti se malodušnosti i sumnji, te time uvećavati šanse da se teško razdoblje dodatno produži. Trebalo bi stati na loptu, stisnuti zube i reći ja to mogu, ja to hoću, ja ću to rešiti.
Izvući pouku i zahvaliti se jer nije prošlo još teže i gore, zahvaliti se na prilici da otvorite oči ali ovaj put svet vidite kristalno jasno, i na svaku lekciju gledate s divljenjem i strahopoštovanjem. Jer, na vreme su stvari krenule onim smerom koji je dobar za vas, na vreme ste progledali i odlučili da vaše reakcije neće biti razlog vaše propasti i valjanja u blatu, na istom mestu.
Odlučili ste svesno kreirati svoje misli, shvatili da sve ono što nam se događa zapravo zadvisi od naših reakcija. Da postoje i oni koji ono loše znaju pretvoriti u dobro, i stremite tome, kad vas život idući put iznenadi i baci na kolena, da bi testirao vašu snagu volje.
Tek kad naučite da naše reakcije kroje dalje ishode, videćete koliko puta ste mogli ublažiti posledice i skrenuti na sasvim drukčiji put. Ali niste, jer trebali ste duže vremena da shvatite gde pripadate i kako ćete onde doći, kojim lekcijama ćete pokazati zube i smejati se kao dete kad se život ne posloži odmah onako kako ste zamišljali.
Ali, ne brinite. Dokle god imate entuzijazma, dok ste otvorena srca i raširenih ruku za nova iskustva, složiće se jednog dana sve ono što ste proživeli, utabati vam put u život kakav ste zaslužili živeti.