Manje brinite kome ste vi šta, a više brinite ko ste vi samom sebi


Šta je loše u tome što želite da vas drugi vole? Ukratko, vaš osećaj samopoštovanja će oslabiti ako dopustite da tuđa mišljenja emocionalno utiču na vas. Nemate kome što dokazivati. Dovoljno je to što imate sada. Imaćete manje srčanih udara i razočarenja čim prestanete tražiti potvrde od drugih, koje samo vi sebi možete dati.

Većini nas je važno šta drugi misle o nama. To možemo primetiti po našoj želji da drugi misle kako smo privlačni, pa sve do proveravanja koliko “like-a” imamo na našim statusima po društvenim mrežama. Činjenica je, rođeni smo s tim. Dokazano je iznova i iznova kako emocije u malih beba direktno proizlaze iz ponašanja ljudi oko njih.

Kako rastemo, učimo i da razlikujemo naše misli i emocije od tuđih, ali mnogi od nas nastavljaju da čeznu, čak i preklinju, za pozitivnim potvrdama od drugih. Ovo može uzrokovati ozbiljan problem kada je u pitanju naš integritet i sreća. U jednom od nedavnih istraživanju na tu temu, 67% ljudi je priznalo kako je njihov osećaj vrednosti snažno povezan s mišljenjima drugih ljudi.

Kao ljudska bića, prirodno reagujemo na sve što doživljavamo kroz naočare naših naučenih očekivanja – niz duboko ukorenjenih uverenja o načinu kakav je svet i kakav život treba biti. I jedno od preovladavajućih očekivanja koje imamo je spoljašnja potvrda i kako nam drugi ljudi trebaju uzvratiti.

Pre stotinak godina, socijalni psiholog Charles Cooley je otkrio fenomen “odraza” što je objašnjeno razmišljanjem “ja nisam ono što mislim da jesam, niti što ti misliš da ja jesam, već sam ja ono što mislim da ti misliš o meni”. Ova vrsta spoljašnjeg vrednovanja ukazuje na nesigurnost koja se krije u pozadini i ono umanjuje naš osećaj samopoštovanja i samopouzdanja.

Najveći problem jeste što smo skloni zaboraviti kako nas ljudi sude na osnovu niza uticaja u njihovom životu koji nemaju apsolutno nikakve veze s nama. Na primer, osoba može pretpostaviti stvari o vama na temelju problematične prošlosti i iskustava koja je imala s nekim ko izgleda kao vi ili neko drugi ko deli vaše isto prezime.

Stoga, bazirati svoj osećaj vrednosti na tome šta drugi misle, vas stavlja u trajno stanje ranjivosti – vi ste doslovno na milosti i nemilosti njihovih nepouzdanih i pristranih gledišta. Ako vas vide u pravom svetlu i odgovore pozitivno, onda se osećate dobro o sebi samima. A ako ne, osećate se kao da ste učinili nešto loše.

Zaključak: Kada radite sve za druge ljude, temeljeći svoju sreću i osećaj samopoštovanja na tuđim mišljenjima, izgubili ste svoj moralni centar. Dobra vest je da imamo sposobnost sagledati naše misli i očekivanja, prepoznati koja nam služe, a zatim i promeniti ostale. Dakle, kako bi se prestali brinuti toliko o tome šta drugi misle, vreme je uvesti malo sveže objektivnosti u vaš život, te razviti stav vrednosti koji nezavisi od drugih na svakom koraku u životu.

Evo pet stvari koje možete početi raditi danas:

1. Podsetite se kako većina ljudi uopšte ne razmišlja o vama

Ethel Barrett je jednom rekao: “Mi bi brinuli puno manje o tome šta drugi misle o nama, ako bismo shvatili koliko retko oni to i rade”. Ništa ne može biti bliže istini od ovog. Zaboravite ono što svi drugi misle o vama danas. Oni ne razmišljaju o vama uopšte.

Pokušajte razumeti kako je ovo viđenje njih, kako vas gledaju i kritikuju svaki vaš potez, potpuna izmišljotina vaše mašte. To su vaši unutrašnji strahovi i nesigurnosti koje stvaraju tu iluziju. Vi sami sebi sudite i to je problem.


2. Priznajte kako vam izvanjsko vrednovanje samo smeta

Provedite neko vreme jasno i svesno govoreći sebi kako vaša razmišljanja o tuđim mišljenjima utiču na vaš život. Razmislite o situacijama kada su vam zasmetala i pronađite šta vas je na to podstaklo i kako ste reagovarli. Zatim osvestite novo ponašanje koje će stvoriti bolji rezultat.

Kažite sami sebi, “Umesto uvek istog reagovanja koje se temelji na tuđim razmišljanjima, reagovaću na novi način koji se temelji na mom novom razmišljanju.” Svaki put kada prekinete automatsko razmišljanje i reagujte drugačije, širite mogućnosti na koje će vaš um delovati pozitivnije.

Konačni cilj je nikada ne dopustiti da nečije mišljenje postane vaša stvarnost. Cilj je nikada ne žrtvovati sebe, ono što ste vi ili želite biti jer neko drugi ima problem s tim. Cilj je voleti sebe iznutra i spolja dok se istovremeno trudite biti bolji. I cilj je spoznati jednom zauvek kako niko nema moć nad vašim osećanjima ukoliko im to ne dopustite.

3. Neka vam bude ugodno ne znajući šta drugi misle o vama

Neki tzv “problemi” u životu, poput nepoznavanja tuđih mišljenja o vama, ni ne trebaju biti “rešeni”. Kako ljudi gledaju na vas zavisi više o njima nego o vama. Možete im se sviđati ili ne sviđati jednostavno jer ste pokrenuli neko sećanje o osobi koju su voleli ili nisu voleli u prošlosti i što nema nikakve veze s vama.

I evo vam nova mantra i kažite je glasno, iznova i iznova, “Ovo je moj život, moji izbori, moje greške i moje lekcije. Dok god ne nanosim drugima bol, ne trebam brinuti šta o meni misle”.

4. Usmerite vašu pažnju na ono što je stvarno važno

Ljudi će misliti ono što žele misliti. Ne možete to kontolisati. Koliko god pažljivo birali reči i ponašanje, uvek će biti neko ko će to loše razumeti i izokrenuti. Je li to uistinu važno? Ne, nije. Ono što jeste važno, je kako vi vidite sami sebe. I kada donosite veliku odluku, razvijte naviku da ste 100% u njoj s vašim vrednostima i uverenjima. Nikada nemojte biti postiđeni s onim šta osećate.

Kako bi razvili tu dobru naviku, napišite listu od 5 do 10 stvari koje su vam važne u razvoju karaktera i življenja svog života časno. Na primer: iskrenost, pouzdanost, samopoštovanje, samodisciplina, samilost, napredak, pozitivnost itd.

Ovo će vam dati mogućnost svesnog prizivanja osobina i ponašanja koje želite, za razliku od nekog slučajnog delovanja zbog spoljašnjih vrednosti. Iako može zvučati preterano jednostavno, većina ljudi nikada ne uzme vremena realno da odlučiti šta im je važno kada je u pitanju njihov život. Oni dopuštaju da drugi odluče umesto njih.


5. Otpustite strah iz vašeg razmišljanja

Sve vrste briga, uključujući i brigu da nas neko može odbaciti, se temelje na strahu. Drugim rečima, naše emocije nas uveravaju kako svi neželjeni rezultati donose propast. “Šta ako im se ne sviđam? Šta ako me odbace? Šta ako se ne uklopim i ostanem sam sediti usred večernje zabave?” itd.

Ništa od toga neće doneti smak sveta, ali ako sebe uverimo kako hoće, bićemo u iracionalnom strahu od tih mogućnosti i strah će vladati nad nama. Istina je da većinu vremena izbegavamo svesno razmišljati o životu i nama samima, što samo hrani naše strahove.

Stoga se zapitajte, “Ako se i dogodi da me ljudi odbace ili ne prihvate, koja tri konstruktivna načina imam kako bih nastavio/la sa svojim životom?”

Sednite i ispričajte priču kako ćete se osećati, kako ćete dopustiti da budete uznemireni neko vreme, ali i kako ćete započeti s procesom rasta iz iskustva i nastaviti sa životom. Samo ako učinite ovu vežbu, vi ćete osetiti manje straha u vezi takve situacije. I postepeno ćete spoznati da to, što drugi ljudi misle i nije toliko važno.

***

Nemate kome šta dokazivati. Dovoljno je to što imate sada. Dovoljno je. Manje brinite kome ste vi šta, a više brinite ko ste vi samom sebi. Imaćete manje srčanih udara i razočarenja čim prestanete tražiti potvrde od drugih koje samo vi sebi možete dati.

atma.hr

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *