Obeležen Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu

Državnu ceremoniju povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu juče je predvodio Zoran Antić, Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„Pamteći sistematsko iskorenjivanje romskog, srpskog i jevrejskog naroda, kojem je prethodio najteži oblik diskriminacije, obavezuje sve nas, ali i buduće generacije, da zajedno radimo na utemeljenju društva, u kojem razlike neće biti meta na čelu, ni prepreka, već ono što nas zbližava,“ naglasio je državni sekretar Antić kod Spomen kompleksa „Stratište“ u Jabuci kod Pančeva.

Po završetku ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti, prisutnima su se obratili i predsednik Skupštine grada Pančeva Tigran Kiš, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić.

Komemorativna svečanost održana je u okviru lokaliteta masovne grobnice civila stradalih u Drugom svetskom ratu Spomen-kompleksa „Stratište” u Jabuci, kod Pančeva. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, romske nacionalne manjine i romske delegacije, Skupštine grada Beograda, grada Pančeva, Jevrejske opštine Pančevo kao članovi Diplomatskog kora u Republici Srbiji i udruženja za negovanje tradicija, navedeno je u saopštenju minrzs.

Povod za održavanje komemorativnih okupljanja u Jabuci jeste sećanje na 16. decembar 1942. godine kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistematsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije. Na osnovu naredbe od 29. januara 1943. godine određeno je da Romi budu deportovani u logor smrti Aušvic-Birkenau. Deportacija Roma trajala je u periodu između februara 1943. i jula 1944. godine.Kao posledica organizovanog pogroma, u okviru logora smrti Aušvic-Birkenau do 2. avgusta 1944. godine funkcionisao je podlogor za Rome – Zigeunerlager.

Zatočeni Romi poticali su sa teritorija Nemačke, kao i okupiranih država poput Austrije, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovjetskog Saveza. Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zatočeno je više od 23.000 Roma, od kojih je oko 20.000 likvidirano.

Brojna su stratišta civila, Srba, Roma i Jevreja, širom naše države. Staro sajmište, Banjica, Jajinci, Jabuka kod Pančeva, logor „Crveni krst“ u Nišu, stratište na Arapovom brdu u Leskovcu samo su neka od njih.

Genocid nad Romima ili Porajmos u Drugom svetskom ratu predstavlja jednu od najtragičnijih epizoda tog oružanog sukoba koja je kod savremenih generacija skoro potpuno zaboravljen.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *