Narcisoidni poremećaj ličnosti spada u najčešće poremećaje ličnosti. Međutim, neki savremeni psiholozi i terapeuti smatraju da narcisoidna struktura ličnosti pre spada u stil ličnosti, nego u poremećaj, jer se narcisoidnost, ipak razlikuje od psihopatije. Po savremenim psiholozima, ljudi sa psihopatskom strukturom se rađaju kao takvi, a narcisoidnost se stiče kroz sredinske faktore razvoja ličnosti – u mnogome zavisi od odnosa sa roditeljima u detinjstvu.
Još jedna bitna razlika između psihopatije i narcisoidne strukture ličnosti je ta što psihopate, za razliku od narcisoidnih osoba imaju potpunu apatiju, odnosno potpuno odsustvo emocija. Šta god da urade neće osetiti grižu savesti, ni strah, ni tugu, oni su kao kamen. Narcisoidne osobe nemaju baš toliku emotivnu tupost, osećaju gržu savesti kada urade nešto loše, u stanju su da osete tugu, šta više kod njih je veoma izražena emocija srama, njima je veoma bitno kako ih drugi ljudi vide. I pored toga, što ovaj poremećaj ne spada u tešku psihopatiju, i što po nekim terapeutima ne bi trebao ni da bude svrstan u poremećaje, treba naglasiti da su narcisoidne osobe jako teške po sebe i po svoje bližnje, i da ima mnogo ljudi koji su žrtve svakodnevnog psihičkog terorisanja od strane ovih osoba.
Evo nekoliko najčešćih osobina po kojima možete prepoznati osobe sa narcisoidnom strukturom ličnosti:
Manjak empatije – Manjak empatije, ili u nekim slučajevima i potpuno odsustvo iste, je najveći pokazatelj narcisoidne strukture ličnosti. Na primer, ako ovim ljudima pričate o svojim problemima, ili o nekom svom gubitku koji vas mnogo boli, oni će vas saslušati i reći da razumeju kako se osećate, možda će vam dati i savet, ali oni iznutra ne osećaju ništa dok vam to govore. Oni nisu sposobni za uživljavanje u vaša osećanja. Unutar ovih ljudi ima mesta samo za njihove radosti i tuge.
Za sebe smatraju da su posebni i jedinstveni – Smatraju da su jedinstveni, ali i da drugi ljudi moraju da ih tretiraju kao takve. Ukoliko, po njima, neko ne uvažava dovoljno njihovu „fantastičnu“ pojavu, frustracija odmah kreće da se „krčka“ unutar njih. Zatim sledi promena raspoloženja, a neretko i provociranje kako bi započeli svađu. Žele da budu tretirani kao veoma bitni. Najviše bi voleli da od drugih ljudi čuju rečenicu: „Čast mi je što sam sa tobom u društvu.“
Grandioznost – Imaju grandiozne ideje, maštaju o tome kako će jednog dana biti veoma bogati, kako će pronaći fatalnu ljubav, kakva se samo na filmu može videti. Fantaziraju o nekom, po njima, savršenom životu u budućnosti, u nekom savršenom gradu, daleko od svih ljudi koji su im izvor frustracija. Ove fantazije imaju za cilj da popune i izmene realnost, kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti.
Konstantna potreba za pažnjom i divljenjem – Očekuju da stalno budu obasipani pažnjom i komplimentima na račun njihovog fizičkog izgleda, inteligencije, ili poslovnog dostignuća, jednom rečju na račun svega što ima veze sa njima. Ukoliko ste u emotivnoj vezi sa ovakvom osobom, znajte da nema pauze, morate konstantno da im se divite i da ih animirate. Potrebna im je konstantna potvrda da dobro izgledaju, da su pametni i najbolji u svemu.
Smatraju da su uvek u pravu – Po njima je samo viđenje stvari iz njihovog ugla ispravno i samo su njihovi stavovi korektni, a od drugih ljudi očekuju da se u svemu slažu sa njima.
Površnost – Ovo je još jedna osobina koja ih karakterše. Naime, ovim ljudima fali dubina, njima je spoljašnost najbitnija. Bitno im je kako izgledaju, kakva kola voze, fizički izgled im je jedini kriterijum za odabir partnera. Vrlo često ogovaraju ljude koji, po njima, ne izgledaju dobro. Dakle, sve im se svodi na spoljašnji izgled nečega, ili nekoga.
Zavist – Ne podnose ako je neko u nečemu bolji od njih. Jako su zavidni i sujetni, a misle i da drugi ljudi zavide njima.
Arogancija – Veoma su nadmeni i arogantni i smatraju da su oni iznad svih.
Bez obzira što osobe sa ovakvim karakteristikama, možda, nisu idealno društvo, činjenica je da oni nisu „zloće“ namerno. Oni imaju veliki problem sa samopouzdanjem i kontrolom svojih emocija, naročito besa. Potrebna im je konstantna pažnja i potvrda okoline da su dobri u nečemu, jer su nesigurni. Duboko u sebi imaju osećaj praznine, koji ih frustrira i navodi da provociraju i „peckaju“ druge. Ukoliko imate neku blisku osobu sa ovim poremećajem, pokušajte da je razumete i ne shvatajte lično njen težak karakter. Ovaj poremećaj se leči psihoterapijom, ali iziskuje mnogo vremena i strpljenja.