Pivo je omiljeni napitak mnogih. Jedno je od najstarijih pića na svetu, a kroz istoriju je prošlo kroz sve segmente našeg života, uključujući i umetnost i kulturu.
Mnoge zemlje, poput Nemačke, Irske i Belgije imaju dugu tradiciju ispijanja piva koju neguju i danas.
Kratak istorijat piva
1985. godine u Rimu je iskopana posuda od terakote, koja vodi poreklo još iz neolita, sa nepoznatim sastojcima. Analizom tih sastojaka dobijena je građa za pivo tj. smeša zobi, ječma, meda i paprati.
Prema arheolozima, pivo su proizvodili još stari Vavilonci, 7.000 g.p.n.e. Za vrenje su koristili ječam i pšenicu a imali su 15-ak vrsta piva. Odatle je pivo preneseno dalje u stari Egipat, Persiju, Grčku… Drevno pivo je više ličilo na kašu, pa je po nekima izvorno jelo, a ne napitak.
Pivo su proizvodili Germani, Kelti i Sloveni od ječma, pšenice, zobi i heljde uz dodavanje raznih začina i meda. U srednjem veku pivo se najviše proizvodilo u manastirima. Ubrzo počinje da se koristi hmelj bez koga danas ne možemo da zamislimo pivo. U manastirskim spisima upotreba hmelja se spominje prvi put u 8.veku. U Nemačkoj su ga počeli dodavati u napitak u 12., u Nizozemskoj u 14. a u Engleskoj u 15.veku.
Pivo u mitologiji i legendama
U Sumerskom carstvu zaštitnicom piva je smatrana boginja Ninkasi. Finski ep “Kalevala” posvećuje više redova poreklu piva nego poreklu čovečanstva.
Po češkoj legendi, pivo je izmislio Radegast, bog ugostiteljstva, a Irska mitologija izum piva pripisuje Ircu Čarliju Mopsu.
Pivo u slikarstvu
Koje god bilo poreklo ovog napitka, on je ostavio traga i u umetnosti. Iako je vino zasigurno napitak broj 1 u umetnosti zbog svoje religijske konotacije, i pivo je neretko bilo inspiracija umetnicima. Prikazi proizvodnje piva su često bili motivi slika svakodnevnog ljudskog života. Ako je vino napitak sa jakom duhovnom simbolikom, onda je pivo definitivno napitak svakodnevnog života, i opštenarodno piće.
I slikari su se bavili ovim pićem pa su tako nastala poznata dela “Način života sa čašom piva” (Pieter Claesz), “Konobarica” (Manet), “Stolarev dom” (Rembrandt), “Ples kod Bougivala” (Ogist Renoar)… Pivo je slikao i Pikaso.
Pivo i književnost
U jednom od najstarijih dela svetske književnosti “Ep o Gilgamešu”, Gilgamešov prijatelj Enkidu pije pivo da “razveseli srce i ukloni brige.”
Češki pisac, Jaroslav Hašek, najpoznatiji po delu “Doživljaji dobrog vojnika Švejka” u navedenom delu piše o austrougarskoj trgovini hmeljom i važnosti te delatnosti u doba Prvog svetskog rata.
Pivo je bilo inspiracija i za još jednog slavnog češkog pisca, Milana Kunderu, koji je pisao:
Zar nije pivo sveto piće iskrenosti? Napitak koji razbija sva licemerja, bilo kakvu šaradu lepih manira? Piće koje ne čini ništa loše nego podstiče svoje ljubitelje da potpuno nevino mokre i debljaju se potpuno iskreno?
Danas su pivu posvećeni mnogi festivali od kojih je sigurno najpoznatiji Oktoberfest u Minhenu koji se održava od 1810.godine, dok je kod nas beogradski Beer Fest koji se održava svake godine tokom leta od 2003. godine.