Kada se sretnemo i prepoznamo, treba uviek znati da odavno živimo jedni u drugima. Sudaraju se naši svetovi kako bi nas podsetili na neku davnu prošlost. Nama neznanu. Na neku karmu i prošle živote. Kad vam boja nečijih očiju postane poznata, zapitajte se koliko ste dugo godina gledali u njih? I ta energija nečijeg tela pored kojeg izgarate ne dodirujući ga ili ne videvši ga nikad, nekad je sigurno prolazila kroz vaše prste. Poznajete taj dah, jer nekada je bio s vama. Duša pamti, možda i više nego bismo mi hteli … A zašto se ljudi sretnu, ponovno, ponekad, negdje?
Neverovatno je koliko zapamćeni ostaju ljudi koji nikad ni nisu živeli u nama. Kao da smo progutali celi jedan univerzum. Sećanja su daleka. Udaljenija i od našeg samog postojanja. Razbija nas pomisao: odakle se znamo? Jer mi se ni ne poznajemo.
A opet, zvuči tako poznat nečiji jezik disanja. Način na koji negde otvara oči ili miris kože. Ostavljajući tragove na nikad dotaknutoj koži. Upija nas. Besprekorno.
Kada se sretnemo i prepoznamo, treba uvek znati da odavno živimo jedni u drugima. Sudaraju se naši svetovi kako bi nas podsetili na neku davnu prošlost. Nama neznanu. Skrivenu. Na neku karmu i prošle živote. Naše lekcije, zadatke i iskustva. Ljudi su tu da nam pokažu našu svrhu. Da prepoznamo sebe same, izgubljene, možda i ne tako davno.
Kad vam boja nečijih očiju postane poznata, zapitajte se koliko ste dugo godina gledali u njih? I ta energija nečijeg tela pored kojeg izgarate ne dodirujući ga ili ne videvši ga nikad, nekad je sigurno prolazila kroz vaše prste. Poznajete taj dah, jer nekada je bio s vama. Duša pamti, možda i više nego bismo mi hteli … A zašto se ljudi sretnu, ponovno, ponekad, negdje?
Zato što ništa drugo ni ne ne znaju. To je deo koji za nas odrađuje univerzum. Sila koja nas spoji, a šta ćemo učiniti od nas samih, samo je na nama … I pogrešno je misliti da sve karmičke ljubavi traju i da sve sudbinske veze opstaju. Mi samo znamo kako da se desi drugima, a kako ćemo pisati svoju istoriju je deo nas.
Zbog čega ponekad idemo unatrag? Zbog čega se vraćamo? Šta nam je poznato i dato?
Vraćamo se nedovršenim stvarima, neizrečenim emocijama, vraćamo se starim navikama, starim ljubavima, starim partnerima, vraćamo se starim pokušajima, propalim i neuspelim željama, planovima koji nisu realizovani. Vraćamo se jer smo nešto zaboravili iskusiti, jer smo poželeli videti nešto poznato.
Vraćamo se, konačno, da vratimo nešto izgubljeno.
Ponovo će vam možda biti ponuđen nečiji svet. Neka promašena ili nikad data prilika. Ponovno ćete birati, a ne biti birani. Jer vi ste ti koji se povlačite u svoj svet. Potreban je predah. Mir. Kontemplacija. Onaj trenutak u kojem ćete ćuti sebe i svoje izbore.
Ako treba, budite i sami. Pobegnite od svih. Nije to ništa strašno, ako na trenutak ostavite sve kojima ste potrebni i dođete sebi. Najstrašnije je pobeći od sebe. A to radite i češće nego što ste toga svesni. Pa ako i prekinete neki odnos ili uzmete vremena za pauzu.
Ako vam se i vrate. Ako vam se ponude. Ako sretnete njih nekad davne i voljene, stanite.
Preispitivanja. Taman kad smo pomislili da je razum preuzeo naše telo, na korak do sebe ponovno se budi strast. Ne uspevamo odoleti porivu koji nas vuče. Impuls u nama. Neopisivi osjećaj pripadanja nekome koga ni ne znamo. Iako se poznajemo i više nego što bi hteli.
Drame našeg unutarnjeg sveta ostaju pred zavesama, spuštenih za nas same. Bez publike, bez glumaca, bez aplauza. Nema divljenja. Samo tiho divljanje u nama. Onaj osećaj pucanja vena koje žele iskočiti. Koža drhti. Nije navikla da živi u tuđim otkucajima.
Znaš li koliko snage treba za obuzdavanje Tebe u sebi? Cela ja. Sa stotinu želja. Odajama strahova. S jednim velikim krikom koji ponekad propara moje oči. Ja nikad ne spavam jer nemoguće je vraćati se unatrag, a da još jednom ne otkinem tu lepotu. Kad želiš zapamtiti svaki detalj, učiniš se besanim.
I kažeš sebi nešto kao: ja to mogu.
A istina je da sebi ne mogu ništa. I da mi ne možeš ništa, baš kad mi možeš sve.
“Ponekad zatvorim sebe u mrak, da osetim koliko sam svetla”.
Autor: Astro Aisha
Izvor: Atma