Bujanovac za mene predstavlja najlepši grad, mali grad sa malo ljudi, ali topao i sa dušom.
Grad u kome sam odrasla, u njemu se budim i zaspim, rasla sam ovde, školovala se, upoznala prijatelje, grad koji nije moguće da ne voliš. Nalazi se na jugu Srbije i pripada Pcinjskom okrugu, na jugu se graniči sa Severnom Makedonijom, razgraničavaju se putevi na sve četiri strane sveta. Pored grada prolaze ,,koridor 10″ i železnica.Ima privilegiju da leži na dve reke – Južnoj Moravi i Trnovačkoj reci. Ovaj grad čine sela u okolini: Letovica, Žuželjica, Trnovac, Levosoje, Srpska Kuća, Žbevac… Naša sela su prelepa zbog svoje prirode i zelenila sa divnim rekama, mlinovima, izvorima mineralne vode, lekovitom banjom, arheološkim nalazištima… Ljudi su dobri i vredni domaćini da se svaki stranac oseća kao kod svoje kuće. Najponosnija sam na svoj grad kada čujem da smo uspeli da prodajom kolača u centru grada ili predstavom u domu kulture sakupimo novac u humanitarne svrhe, ovo vam govori da grad ima divnu dušu.
Bujanovac je mali grad i do bilo kog mesta se pešice moze stići za par minuta, a ono što je svima iz drugih gradova čudno je što nema semafora. Moje omiljeno mesto u gradu je Bujanovačko jezero, koje smo sa organizacijama čistili zajedno, što pokazuje želju mladih za poboljšanjem prebivališta. Bujanovac je multietnička sredina u kome žive Srbi, Albanci i Romi i svi smo velikodušni, gostoljubivi,a nekad nas zanimaju i tuđi životi, sto je karakteristično za manje gradove. Šetnjom kroz grad možeš naići na muziku iz kafića, ali i kokodanje kokošaka iz komšiluka. Ponedeljak je najzanimljiviji dan jer je pijačan i tada ima najviše ljudi koji se cenkaju, pazare, svi se poznaju i predivno je to što ovde možeš da čujes različite jezike.
Hrana je u Bujanovcu jako ukusna, stranci najviše vole da odu na ,,Bergamo“ na kome se najbolje razvlači topljeni sir, na ćevape kod Prizrenca, imamo trileće i baklave kakve nigde nećete naći. Najlepše zalaske sunca gledala sam na mostu ka jezeru, osećaj dok šetaš divnim prolećnim danima pogledaš u nebo i shvatiš koliko je život divan i koliko čari imaju mali gradovi ili varošice zbog čistog vazduha, najsmešnije momente imala sam kod fontane ,,Piška“ bez obzira odakle teče voda.
Nije sve tako sjajno, gradjani Bujanovca bi voleli da imaju zooloski vrt, aerodrom, akva park, klizalište…Volim što se svi znamo i što ga za pet minuta mogu prepešačiti celog. Najlepše u gradu je što se bez obzira na različitosti svi poštujemo, razumemo i družimo.
Želela bih da putujem i ostavim deo sebe u velikim svetskim gradovima, ali znam da će moje srce uvek pripadati Bujanovcu. Za one koji se osećaju izgubljeno postoji mesto koje je njihov dom,a meni je to Bujanovac.
III nagrada na konkursu
Foto: Lična arhiva