Rastko Nemanjić – Sveti Sava
Rodio se oko 1175.godine, kao treći sin Stefana Nemanje i Ane. Već sa 15 godina dobio je kao udeoni knez od oca na upravu Hum. Na očevom dvoru stekao je odlično obrazovanje. U svegorskom ruskom manastiru Svetog Pantelejmona primio je oko 1191.godine monaški postrig, a kasnije je prešao u grški manastir Vatoped i najzad u svoj novoosnovani srpski manastir Hilandar. Na Svetoj Gori je ostao punih 16 godina. U Srbiju se vratio 1207.godine, već kao arhimandrit, prenevši očeve Časne Mošti, koje su postale ne samo istočnik isceliteljne sile Božije nego i simbol srpske države. Njegovim dolaskom oko vlasti zavađena njegova braća, Vukan i Stefan, konačno su se izmirili.
Krst Svetoga Save – riznica manastira Savina u Herceg Novom 
Epitrahilj Svetoga Save – riznica Cetinjskog manastira
Carigradski Patrijarh je 1219.godine posvetio u Nikeji Savu za prvog Srpskog Arhiepiskopa i potvrdio avtokefalnost Srpske Crkve. Sveti Sava je dva puta posetio Svetu Zemlju sa željom da upozna uređenje monaških naseobina i njihove ustanova … Po povratku iz Jerusalima, teško se razboleo i upokojio u Trnovu 1234.godine, gde je i sahranjen, u priprati crkve Četrdesetorice Mučenika. Kada je njegov Svešteni Grob otvoren, nakon višekratne projave blagodatne sile njegovih Časnih Moštiju, proglašen je za Svetoga. Domentijan je povodom prenosa Moštiju Svetog Save sastavio službu (6./19.maj), a povodom njegovog uspenja (14./27.januar).
HILANDAR na Svetoj Gori – duhovni i kulturni svetionik Srpskog naroda kroz vekove 
ŽIČA – prvo sedište Srpske Arhiepiskopije, manastir vladara
Mošti Svetog Save prenete su u Mileševu. Lik Svetog Save vremenom postaje simbol i znamenje Srpstva. Za vreme ustanka u Banatu u 16.veku ustanici su nosili zastave sa Savinim likom, što je simbolizovalo obnovu nemanjićske države. Arnaut Sinan-paša, razjaren buntovanjem srpske raje, 1594. ili 1595.godine spalio je Mošti Svetiteljeve na Vračar-polju.
Državno svetkovanje Savindana uveo je knez Miloš Obrenović 1823.godine, a zakonom od 13.januara 1841.godine počeo se svetkovati kao školska slava. Međutim, prvi trag o školskoj proslavi Svetog Save datira iz 1734.godine, a nahodi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču, u udžbeniku za 4.razred srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima, gde se vidi da na dan Svetog Save 14.januara po crkvenom kalendaru nije bilo nastave, već se učenici pozivaju da se za praznik mole velikom srpskom Svetitelju: „U dan spomena velikog Svetitelja i Prosvetitelja Srpskog Save, uzmi ovo lako breme i pomoli mu se usrdno da svemilostivi Bog njegovim svetim molitvama pomračen za učenje razum tvoj prosvetli!“
U mnogim krajevima Svetog Savu Srbi proslavljaju saborno i kao zavetnu gradsku ili seosku slavu. Takođe ga slave i zanatlije kao zaštitnika pojedinih svojih esnafa, a, naravno, i mnoge porodice kao krsnu slavu.
SVETI SAVA – PRINC I PROSVETITELJ
Priredio: Nikola Marojević
Ovde se možete se podsetiti prethodnih delova:
Uvodni deo: SVETI SAVA – PRINC I PROSVETITELJ