Prolećna alergija – kako je prepoznati?

Foto: Jugofarm

Prolećna alergija je neprimereni i neuobičajeni odgovor imunog sistema organizma na stranu supstancu (alergen), na primer polen. Najčešći simptomi alergijske reakcije su: zapušenost, peckanje i curenje nosa, slivanje sekreta niz zid ždrela, karakteristični svrab i suzenje očiju, kašalj.

Šta izaziva prolećne alergije?

Najveći izvor alergija je polen – sićušne čestice koje se oslobađaju u vazduh sa drveća, trava i korova. Udisanjem polenovih zrna dolazi do preterane reakcije imunog sistema. Imuni sistem greškom polen prepoznaje kao strano telo koje ugrožava organizam, pa proizvodi antitela – supstance koje identifikuju i napadaju bakterije, viruse i druge organizme izazivače bolesti. Antitela napadaju alergene, što dovodi do oslobađanja u krvi hemikalija koje se zovu histamini. Histamini izazivaju curenje nosa, svrab nosa i očiju, i druge simptome alergije.

Količina polena predstavlja broj zrna alergena u vazduhu po kubnom metru. Nedeljne rezultate merenja količine polena u vazduhu (u nekim opštinama) daje Agencija za zaštitu životne sredine.

Prolećna alergija – Šta su najčešći uzročnici?

Najčešći uzročnici prolećnih alergija su:

  • Javor
  • Jova
  • Breza
  • Grab
  • Tise/čempresi
  • Bukva
  • Brest
  • Kleka
  • Dud
  • Hrast
  • Bor i jela
  • Topola
  • Vrba
  • Trave i korovi
  • Višegodišnja raž
  • Jasen
  • Orah
  • Platan
  • Topola

Koji su simptomi prolećnih alergija?

Najčešći simptomi prolećnih alergija su:

•    Curenje nosa
•    Suzenje očiju
•    Kijanje
•    Kašalj
•    Osećaj svraba očiju i nosa
•    Tamniji podočnjaci

Osim toga simptomi alergije mogu da uzrokuju napad astme, stoga prolećne alergije treba ozbiljno shvatiti i konsultovati se sa lekarom koji će preporučiti način lečenja i prepisati odgovarajuće lekove (inhalatorni lekovi i antihistaminici) ukoliko je potrebno.

Alergo test

Ukoliko vam nikada nije bila formalno dijagnostikovana prolećna alergija, ali primećujete navedene simptome, obratite se lekaru. Lekar može da vas uputi na alergijske testove.

Test na alergije se radi na koži, ubrizgavanjem male količine razređenog alergena tik ispod kože unutrašnje strane ruku. Ako ste alergični na nešto, pojavi se mala crvena izbočina. Druga opcija je alergo test krvi – RAST. RAST je test krvi koji detektuje antitela na određeni alergen. Međutim, samo zato što ste osetljivi na određeni alergen na testu ne znači nužno da ćete početi imati vidljive simptome kada dođete u kontakt sa njim.

Ovaj test je bezopasan. Koriste se iglice sa malom količinom alergena, koje za cilj imaju da izazovu imuno reakciju, samim tim pokazujuću da li je alergija prisutna.

Lečenje prolećne alergije

Lečenje alergijskog rinitisa se obično počinje antihistaminicima. U težim slučajevima dodaje se kortikosteroid u obliku spreja za nos, dok se u blažim slučajevima lečenje može sprovesti kromolinima. Ovi lekovi se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji.

Osetljivost organizma na pojedine alergene se može smanjiti imunoterapijom, poznatom kao vakcinacija protiv alergije. Preduslov za sprovođenje imunoterapije je određivanje alergena na koji je osoba preosetljiva. Imunoterapija se sprovodi potkožnim injekcijama rastvora alergena, čija se jačina postepeno povećava.

Rastvor alergena može da se pije (oralna imunoterapija). Sprovodi se tri do pet godina u kućnim uslovima.

Imunoterapija daje mogućnost potpunog izlečenja

Preventiva

Veoma je teško sprečiti prolećne alergije, međutim pridržavajte se nekoliko saveta kako da smanjite simptome:

  • U periodu kada cvetaju biljke na koje ste alergični izbegavajte duži boravak u prirodi, posebno kada je suvo, toplo i vetrovito vreme.
  • Vodite računa o higijeni kuće. Usisavajte minimum dva puta nedeljno i redovno detaljno brišite prašinu.
  • Nakon boravka u prirodi istuširajte se i operate odeću – time ćete sprečiti raznošenje polena po stanu.
  • Izbegavajte sušenje veša na otvorenom.
  • Polena ima najviše ujutru, pa tada izbegavajte provetravanje.
  • Klima uređaji sa polenskim filterima sprečavaju ulazak polena u kuću. Filtere čistite redovno

Izvor: Alfa medica

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *