Živimo u svetu u kome stalni stres otežava pronalaženje mira. Ako nemamo unutrašnji individualni mir, onda ga teško možemo imati i sa spoljnim svetom. Zato često govorimo stvari koje ne mislimo, vodimo bitke sa ljudima koje volimo i zaboravljamo najvažnije stvari u životu. Imajmo na umu da je ponekada bolje ostaviti neku stvar da ,,prenoći“, jer sutra je novi dan.
Svi smo mi ljudska bića od krvi i mesa i kao takvi pravimo greške. Zato je važno da oprostimo, jer ćemo jedino tako moći da živimo život bez ljutnje. Živeti u prošlosti je najgora stvar koju možemo učiniti za svoj unutrašnji mir. Ako ne možemo nešto da promenimo, nema smisla da se koncentrišemo na takve stvari. Samo ih prihvatimo i neka nam budu dobra lekcija u budućnosti. Lako je da osuđujemo druge, posebno ako smo ljuti na tu osobu, ali ako želimo mir u svom životu, prestanimo da osuđujemo i pokušajmo da se stavimo u kožu te osobe. Nikada ne znamo pozadinu.
Svako od nas može da definiše osećaj unutrašnjeg mira i spokoja na svoj način. Za neke to predstavlja sigurnost, a za druge može značiti ostvarenje sopstvenih ciljeva i planova. Svi ćemo se složiti da se ne radi uvek samo o tome da možemo da pronađemo mir i tišinu u sadašnjem trenutku. To je lično iskustvo koje svako može da protumači na svoj način. Mnogima osećaj da su deo nečega većeg od njih može doneti mir i spokoj. Oni to mogu postići radeći nešto za svoju zajednicu tako da se doprinese dobrobiti sredine u kojoj žive. Učešće u aktivnostima koje nas ispunjavaju pomoći će nam da pronađemo osećaj pripadnosti zajednici. To nam može pomoći da pronađemo mir i spokoj u svom životu.
Takođe da radimo na tome da shvatimo koliku kontrolu imamo nad sopstvenim mislima. Ako analiziramo negativne misli i razumemo da one zapravo ne odražavaju naša prava osećanja, biće nam lakše da pronađemo put do individualne sreće. Često zanemarujemo brigu o sebi i sopstvenom mentalnom zdravlju, iako je to jedna od najvažnijih stvari na koju treba da obratimo pažnju. Mnogi od nas su navikli da traže rešenje van sebe, zaboravljajući da promena uvek počinje od nas samih. Ponekad male stvari mogu mnogo značiti u našem svakodnevnom životu. Dovoljno je da u određenom delu dana isključimo telefon, prošetamo do omiljenog parka, ili pročitamo knjigu. Ovo mogu izgledati kao male, beznačajne stvari, ali mogu napraviti veliku razliku.
Sve više težimo miru, ali gledajući svet oko sebe i kroz sve što se dešava u našem neposrednom okruženju, ponekad se možemo osećati neadekvatno, kao da možemo ne raditi ništa. Ali uvek postoji drugačija perspektiva, a to je stvaranje mira u svakom pojedincu i na taj način šaljemo mir svuda oko sebe. Kažu da lepršanje leptirovih krila na jednom kraju sveta može izazvati uragan na drugom kraju, zamislimoda kada bisvako pronašao svoj mir u sebi, koliko bi ovaj jedinstveni način značio i pomogao svetu da bude korak bliže miru.
S druge strane, kada smo stalno pod stresom i primećujemo samo „loše“ jer, kako većina ljudi kaže, „lakše je negativno razmišljati“, onda se vrtimo u krug i fokus nam je na problemima, a ne rešenja. Tada sve postaje preteško, nerešivo i nemoguće.Vratiti se sebi, tišini, sopstvenom miru, odnosno pronaći ravnotežu, to je ono što će nam pomoći da se snađemo u svakoj situaciji, da osetimo punoću postojanja, mogućnost izbora, sreće, zadovoljstva i ispunjenja. Ništa se ne dešava preko noći i ne možemo ubrzati stvari ili procese.
Ključno je strpljenje i vera da zaista postoji trenutak kada je najbolje za nas. Na najdubljem nivou, mir je naše prirodno stanje. Kada smo zabrinuti, nezadovoljni, frustrirani i ne osećamo se dobro u vezi sa sobom, počinju stanja nesređenosti i tada je naš fokus na tome, umesto da se vratimo u naše unutrašnje stanje gde sve počinje. Samo je pitanje kako da budemo svesni svojih unutrašnjih signala kako bismo mogli da ih prepoznamo i reagujemo na vreme. U mirnom umu, svi podjednako dele mir i nema potrebe da zauzimaju stranu, osuđuju druge ili razmišljaju ko je u pravu, a ko nije. Da bismo ostali mirni, pokušajmo da se ne upuštamo u rasprave koje nas čine nemirnim, tračeve i opšte razgovore kojima se stiče utisak da je život težak, a svet u kome živimo užasan.To ne znači da nosimo ružičaste naočare i da se pretvaramo da nema ničega oko nas, već da se jednostavno fokusiramo na mir u sebi i ne učestvujemo kada osetimo da se situacija okreće ka besu, ogorčenosti, zavisti i neprijateljstvu u bilo kom obliku.
Kada prihvatimo da nismo svi jednaki, da ne moraju svi da imaju isti stav i da je sasvim u redu biti drugačiji, onda se potpuno drugačije odnosimo prema sebi i ljudima oko nas.Kako produbljujemo svoju mirnu svest, ona postaje moćnija.Svaki put kada se nađemo u situaciji kojoj je potrebno mirno rešenje, odlučimo u sebi da je rešenje mir za sve u toj situaciji. Sedimo u tišini sa tom namerom da šaljemo mir i ljubav svuda oko sebe i neka odgovor dođe do vas. Kada reagujemo iz svog unutrašnjeg mira, videćemo da ima mnogo ljudi koji funkcionišu upravo na taj način.
Pokažimo saosećanje prema ljudima oko nas. Uvek možemo pronaći način da postanemo svesni i podelimo mir koji smo pronašli u sebi. Pokažimo dobru volju, ljubaznost i saosećajnost prema svima, a posebno onima za koje mislimo da to ne zaslužuju ili im ne treba, to su ljudi kojima je to najpotrebnije. Naš cilj može biti da dajemo i primamo na nivou mira koji koristi nama i svima oko nas u isto vreme. Odvojimo trenutak svakog dana da razmislimo o svojoj pravoj prirodi, a to je bezuslovna ljubav i poštovanje prema životu. Dozvolimo sebi da budemo i otkrićemo svu magiju koja je u nama.
Danas je prihvaćeno mišljenje da postoji dobro i zlo i da sve što nam se dešava dolazi iz drugog izvora. Ako se zapitamo zašto nam se dešava nešto što je suprotno od onoga što jesmo, onda će odgovor biti da neko želi da nam naudi. To su samo obmane uma koje nam ne dozvoljavaju da vidimo delove sebe na kojima treba da radimo. Pogledajmo svet oko sebe i primetićemo da je sve što doživljavamo kao odvojeno od sebe nešto sa čime se borimo u svojim mislima. To ne znači da ne treba da imamo stav, već da treba da izađemo iz takvog stanja boriti se. Dokle god se borimo izvan sebe, ista borba se odvija u nama, jer postoji razdvajanje dve različite strane. Smirimo obe strane prihvatanjem da je sve deo nas, da smo deo svega i da nas ništa ne može razdvojiti osim našeg uma.Naša patnja i naši neuspesi se dešavaju kada pokušamo da negiramo deo sebe.
Mi nismo samo fizička bića koja postoje u ovom materijalnom svetu. Mi smo duhovna bića koja imaju fizički oblik i postoje da bi imali iskustva kroz taj oblik. Kada se suočimo sa nekim iskustvima koja dokazuju suprotno, setimo se sebe i svog identiteta. Kada bismo se pitali šta vidimo kao loše razmišljanje o sebi, dobili bismo odgovor da mislimo o sebi najbolje. Svako svoju stvarnost doživljava kroz svoju prizmu koja se menja u zavisnosti od naših unutrašnjih osećanja. Živimo ponekad u svetu iluzija. Da bismo razumeli odnos sa svima oko sebe, gledajmo na život kao na dete koje gleda svoju igru koja se stalno menja, u jednom trenutku sve deluje tako stvarno, ali u sledećem trenutku intenzitet se gubi i njegova pažnja počinje da bude zaokupljena nečim potpuno drugačijim. Ne zaboravimo da je sve to samo privid, a najvažnije je da tu iluziju stvaramomi, pa pazimo da se u njoj ne izgubimo. Mi smo ti koji odlučujemo kako ćemo reagovati na takvu iluziju i u tom trenutku drugačijeg izbora ponovo se vraćamo u novu realnost.Naša priča su sva ona iskustva koja smo doživeli tokom svog života i u zavisnosti od tih iskustava stvaramo mišljenje o tome ko smo.
Postoji razlika između tuge i nesreće. Ako tugu poistovetimo sa nesrećom onda ćemo svaki put kada smo tužni biti nesrećni, ali ako promenimo definiciju tuge onda i tuga može biti deo sreće. Kada smo tužni to znači da nam je nešto što smo izgubili značilo tuga pokazuje nešto o nama, da smo voleli, da imamo lepa sećanja i što je najvažnije da smo u kontaktu sa svojom ljudskošću. Možemo biti srećni zbog naše tuge jer nam ona pokazuje ko smo i koliko je naše srce otvoreno za ljubav. Ako izgubimo nekoga dozvolimo sebi da tugujemo, ako nas neko povredi ponovo dozvolimo sebi da budemo tužni, ako nekoga povredimo dozvolimo sebi da tugujemo, jer na taj način nikada nećemo izgubiti svoj identitet. Gubimo svoj identitet kada ne dozvolimo sebi da se izrazimo, potiskujući ono što treba da se izrazi. Tuga je deo sreće, jer sreća je prihvatanje života onakvim kakav jeste, bez pokušaja da se promeni ono što je trebalo da se desi.Kada nešto očekujemo, stvaramo iluziju koja ne dopušta da nema drugog ishoda. Da bismo došli do stanja mira, potrebno je da se oslobodimo napetosti očekivanja, jer time stvaramonaprezanje u svom polju mogućnosti.
Šta se dešava u našem životu zavisi od nas i načina na koji stvari doživljavamo, ali postoji i nešto što uvek zna šta je najbolje za nas. Veoma često naše nestrpljenje zahteva da se stvari dešavaju sada i onda, ali i mnogo toga što mi treba da naučimo pre nego što dobijemo ono što želimo. To ne znači da ne treba da postavljamo ciljeve, ali ne treba da se vezujemo za krajnji rezultat i zatvaramo se za sve nove mogućnosti koje se mogu pojaviti na našem putu. Kada se i ako oslobodimo svojih očekivanja, onda više nismo rob iluzije, nego imamo svest koja nas može odvesti na još bolje mesto od onog koje smo prvobitno odredili. Opet se vraćamo na način na koji doživljavamo stvari. Ukoliko imamo cilj i činimo sve da ga ostvarimo ali se to ne desi, u tom trenutku možemo izabrati da budemo nesrećni i razočarani jer smo se vezali za jedan cilj, ili ćemo odlučiti da iskoračimo iz njega i verujemo da ćemo ako nastavimo svojim putem doći do nečeg mnogo boljeg za nas.
Ako se oslobodimo svih stavova koje smo stvorili o sebi, bilo pozitivnih ili negativnih i ako na trenutak osetimo da smo nešto što ne ulazi ni u jedan domen bilo kakvog načina razmišanja, tada ćemo moći da osetimoblaženstvo u sebi. To je deo nas, savršen deo koji nas u svakom trenutku čini savršenim takvim kakim jesmo. Mnogi ljudi to ne žele da prihvate, ali samim odbijanjem jednostavno odbijaju da to osete, što ne znači da zbog njihovog stava to savršenstvo nije deo njih. Sve dok odbijamo da izrazimo određene delove sebe, ti delovi će patiti i nećemo moći da izbegnemo tu patnju, jer ćemo je osetiti kroz svoja životna iskustva i ljude koji vam dolaze u život. Ne skrivajmo svoju istinu i ko smo zaista od ljudi koje volimo, jer se plašimo da ih ne izgubimo. Međutim, na taj način opet gubimo nekoga, gubimo sebe, držeći svoja osećanja, želje i snove u zatvoru i izražavajući nešto što nije naše. Nije život nego sporo umiranje i jednog dana ćemo se probuditi i jednostavno više nećemo osećati da smo živi, jer u centru našeg srca je praznina. Ta praznina je veoma bolna, nedostaje joj ono najvažnije što treba da budemo srećni. Ono što nedostaje smo mi sami.
Ne treba da se kažnjavamo za nešto što nema nikakvog smisla, da bismo ispunili očekivanja drugih ljudi i držali se stavova koji nam ne odgovaraju. Jednostavno se izrazimo i videćemo svu lepotu ovog sveta. Ta lepota sačinjena od svih delova fizičkog i nefizičkog, koji su jedinstveni i neponovljivi. To je upravo ono što je potrebno ovom svetu, da izrazi ono što niko drugi nema, jer kada je svoj izraz pod svetlom dana, svoja istina zalazi naš um, naše srce je slobodno i naš život dobija potpuno novi smisao.
Za kraj mogu reći da je život je lep, a još lepši je kada svesno stvaramo prijatno okruženje za svoju porodicu i unosimo pozitivnu energiju, osećaj sigurnosti, sreće, mira i spokoja.
Hvala vam još jednom na pažnji, interesovanju i izdvojenom vremenu,
Autor: Nenad Tasić
Tekstove istog autora možete pročitati ovde:
Mržnja u srpskim Fejsbuk grupama
Izađi iz zone komfora. Možeš to!
Veruj sebi i u sebe. Možeš to!
UTICAJ SARADNJE RODITELJA I ŠKOLE NA OBRAZOVNA POSTIGNUĆA UČENIKA
ZNAČAJ INDIVIDUALIZOVANE NASTAVE
Nemojte čekati da sve bude baš kako treba