Razgovarajte sa decom, umesto da vičete na njih



Zašto je bolje da razgovarate sa decom, umesto da vičete na decu i kako da to izvedete a da ipak postignete svoj cilj.

Evo šta kaže nauka. I pre nego što kažete „nas su tukli, pa nam ništa nije falilo“, podsetili bismo vas da su ovaj svet ovakvim kakav je (i na koji verovatno imate hiljadu zamerki) napravile upravo te generacije koje su „tukli, pa im ništa nije falilo“.

Studija naučnika sa Univerziteta u Pitsburgu i Univerziteta Mičigena proučavala je kako vikanje na decu tokom tinejdžerskog uzrasta utiče na njihovo ponašanje. Psiholozi su tokom istraživanja razgovarali sa decom i njihovim roditeljima, davali im upitinke da popunjavaju i pratili situaciju tokom godina.

U istraživanju je učestvovalo 976 dece uzrasta od 13 do 14 godina, koja su izabrana iz 10 različitih škola, i sva su živela u porodicama sa oba roditelja.

Prvi put, deca su anketirana u sedmom razredu, a zatim i godinu dana kasnije.

Ispostavilo se da deca koja su sa 13 godina bila izložena grubim metodama disciplinovanja, iako je ono bilo samo verbalno, ne i fizičko, što znači da je podrazumevalo vikanje i/ili korišćenje uvredljivog rečnika, svega godinu dana kasnije imaju veći rizik od razvoja depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja.

Interesantno je da su rezultati pokazali da teške reči i vikanje ostavljaju ozbiljne posledice i na decu koja se inače osećaju voljeno, i nemaju problema u porodici.

Drugim rečima, koliko god da volite decu, ako urlate na njih kad vas naljute, ona se osećaju kao da ih ne volite bezuslovno i dosledno.

Stvar je u tome što teške reči, uključujući i komentare da je dete „lenjo“, „glupo“, „nesposobno“, uz povišen ton, kod dece izazivaju snažan osećaj nesigurnosti, osećaj da nisu dovoljno dobri, da nisu dovoljno vredni, što može imati ozbilje i dugoročne posledice kasnije tokom života.

Da li vam je palo na pamet nekad da bi trebalo da prestanete da vičete, da bi deca mogla da čuju ono što im stvarno govorite? Ima istine u tome.

A najbolji deo je to što će deca ubrzo početi da vas slušaju više nego ranije, poštovaće vas više, jer neće prisustvovati scenama u kojima urlate jer ste izgubili kontrolu, i vaš odnos dobiće sasvim novu dimenziju.

Dete će vam se poveraravati više, razgovarati sa vama i raditi ono što se od njega očekuje, ne dovodeći vas u situaciju da poželite da podignete ton.

Teško je, naravno, ostati pribran sve vreme, ima situacija u kojima želite da ih „smoždite“, kad ste umorni i nemate snage ni živaca da se nosite sa svime što vas je snašlo tog dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *