Reci ,,NE”



Da li se desilo da se složiš oko nečega bez mnogo razmišljanja? Da li se plašiš da povrediš nekoga? Ili, želiš da ugodiš nekome? Dešava li se se da kažeš „da“ iako misliš „ne“? Osećaš neprijatnost ili krivicu kada treba da kažeš „ne”, „ne želim” „ne odgovara mi”? Ako je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, verovatno si osoba koja nikada nije imala zadovoljstvo u životu, teško se opušta, teško održava odnose sa drugim ljudima, nedostaje joj energije i često se oseća umorno.

Kada nekome kažeš „da“, a ne misliš tako, onda kažeš „ne“ sebi. Istina je da su kompromisi potrebni kako bi funkionisao sa drugima. To nije problem. Postoji problem kada izgubiš ravnotežu i prečesto kažeš “da” drugima, a samim tim i sami sebi često kažeš “ne”.

Zašto je tako teško reći „ne“? Zato što misliš da nemaš pravo da kažeš „ne“, da ćeš tada biti odbačen i da te drugi neće voleti. I da ako odbiješ predlog, to bi značilo da odbijaš tu osobu. Uvek kada kažeš „da“ nije izraz ljubavi i prihvatanja, već je znak da slediš liniju manjeg otpora. Izraz ljubavi prema sebi je da kažeš ono što misliš, želiš, osećaš. Kada voliš sebe, moraš se zauzeti za sebe i otvoreno reći da li misliš da je “ne” kao “ne” ili “da” kao “da”. Kada dozvoliš sebi da kažeš „ne“, „neću“…, onda ćeš te reči izgovoriti mnogo lakše, bez krivice i savesti, bez osećaja da radiš nešto pogrešno.

Kako od osobe koja se plaši da kaže „ne“, postati osoba koja se slobodno izražava i zalaže za svoje potrebe? Promenom svojih uverenja. Na ovaj način ćeš promeniti svoje ponašanje. Ali to nije tako jednostavno.

Promena ubeđenja je proces koji zahteva vreme. Kao zadatak koji bi sebi postavio, svakodnevno vežbaj da kažete malo „ne“ i da primetiš kako se posle toga osećaš. U početku može biti teško, možda ćeš se osećati neprijatno ili osećati krivicu. Ovo je normalno u procesu promene. Podseti se da će to proći i da sada radiš nešto dobro za sebe, da vežbaš da bi stekao novu veštinu.

Trenutak nesposobnosti da kažeš „ne“ i kada tako misliš, nije neki problem. On govori o slici koju imaš o sebi, tvom odnosu prema sebi, samopoštovanju i ljubavi koju imaš prema sebi.

To ne znači da uvek treba da kažeš „ne“, već samo kada osećaš potrebu za tim. Reći „da“ i pohvaliti nekoga je jedan od najmoćnijih oblika ljudske komunikacije. Svakodnevno si okružen prilikama gde koristiš pohvalu – u timskom radu, na radnom mestu, u porodičnom okruženju. Kada to dobro radiš ona zaista čini čuda. Efikasna pohvala može trajno povećati nečiju produktivnost. Takođe, pohvala može drastično promeniti nečije samopouzdanje. U najmanju ruku, može učiniti nečiji dan boljim i lepšim.

Autor: Petar Stojanović

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *