Mnogo ljudi se vodi izrekom „s kim si, takav si“, koja aludira na to da je osoba onakva, kakvi su joj prijatelji. Ljudi stalno donose zaključke o nekoj osobi na osnovu prijateljstava koja ona ima. Pa tako često možemo da čujemo izjave kao: „ Beži od njega, pogledaj s kim se druži, sigurno ni on nije ništa bolji“; „Znam sa kim se druži, sigurno je super i ona“.
Dakle, kada neko donosi sud o nama, vrlo često uzima u razmatranje i to sa kim se družimo. Ali, da li se mi stvarno najviše družimo sa ljudima koji su nam slični, koji imaju slične poglede na svet kao mi? Da li su naši prijatelji, u stvari, ogledalo nas samih?
Tačno je da ljudi imaju neke sličnosti sa svojim prijateljima i da vremenom mogu nesvesno da oponašaju neke njihove mimike i reakcije, ali to ne znači da su isti kao oni. Postoje mnogi primeri prijateljstava gde su ljudi potpuno karakterno različiti, imaju različite poglede na život, dolaze iz različitih kultura, nekada ne opravdavaju, niti razumeju postupke jedni drugih, a njihovo prijateljstvo traje bez obzira na njihove razlike. Sa druge strane vrlo često možemo da vidimo ljude sličnih stavova koji se ne podnose.
Ta „sličnost“ kod prijatelja, uopšte ne mora da bude u stavovima i načinu razmišljanja. Prijatelji mogu da budu slični po temperamentu, životnom entuzijazmu, da istim „žarom“ brane svoja razmišljanja, bez obzira što su, možda različita, ili da imaju sličan smisao za humor. Ta „sličnost“ se ogleda u tome da ljudi prepoznaju „delić“ sebe u drugoj osobi, u drugačijem kontekstu, i to podržavaju.
Na kraju, prijateljstvo, isto kao i ljubav, nekada može da se desi i iz potpuno neobjašnjivih razloga, u svemu različitim ljudima. Ljudi nekada vole nešto kod svojih prijatelja, a ni sami ne umeju da objasne šta.