Srbija slavi Dan državnosti – sećanje na Prvi srpski ustanak i prvi Ustav



Širom zemlje obeležava se Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije. Premijerka Ana Brnabić govoriće na svečanoj državnoj ceremoniji u Orašcu, a predsednik Aleksandar Vučić uručiće u Predsedništvu odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.

Na Sretenje 1804. doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka

Na Sretenje 1804. doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka

Svečanost u Orašcu, odlikovanja u Predsedništvu

Premijerka Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović prisustvovaće svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u 12 časova, u Orašcu.

Brnabićeva će položiti venac kod spomenika voždu Karađorđu i govoriće na svečanoj ceremoniji

Predsednik Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.

Direktan prenos svečanosti može se pratiti na Prvom programu RTS-a od 11 časova.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je Seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav donet 1835. godine

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Takvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Izvor: RTS

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *