Ambiciozna i željna znanja, posvećena je promociji ove oblasti, pa je tokom studiranja objavljivala stručne članke u Srbiji kako bi što više upoznala javnost sa ovom oblasti i ukazala na njen značaj. Trenutno je na Sorboni deo tima prof. dr. Filipa Menašea, pionira u korišćenju embrionalnih matičnih ćelija za lečenje oštećenja srčanog mišića, a za kojeg postoje informacije da je i u timu lekara koji prate zdravstveno stanje Mihaela Šumahera.
– Poznato je da medicina još uvek nije na svom vrhuncu. Da je i dalje reč o taktilnoj nauci, i da procesi hirurških operacija i samog lečenja dugo traju, kao i da su neizvesni. Oblast koja predstavlja budućnost, a koja se razvija tek dvadesetak godina je i regenerativna medicina za koju većina ljudi u našoj zemlji nije čula. Reč je o biomedicini i inženjerstvu koji se i dalje ne izučavaju kod nas kao u inostranstvu, na primer u Francuskoj – započinje razgovor mlada naučnica.
Regeneracija organa, odnosno lečenje matičnim ćelijama i personalizovana medicina predstavljaju metodu obnavljanja oštećenog dela tkiva. Kako objašnjava Milana, ideja da se lek za možda sve vrste bolesti nalazi u nama samima, jeste fascinantna.
– Značaj izučavanja matičnih ćelija leži u njihovom unutrašnjem potencijalu za lečenje pojedinih bolesti, poput dijabetesa, kao i raznih oboljenja srca. Naučnicima bi to takođe doprinelo pri izgradnji metoda njihovog preobražaja u tip ćelija koji je neophodan za obnavljanje dela organa zahvaćenog bolešću. Dalje bi to doprinelo i otkrivanju novog načina lečenja urođenih bolesti, ali i praćenja razvoja čoveka počev od začeća, a što pokreće pre svega razna etička pitanja – kaže nam ova mlada devojka.
Kako Milana objašnjava, ukoliko neko ima oštećeni deo srčanog mišića usled, na primer, infarkta, moguće je izazvati obnavljanje oštećenog tkiva transplantacijom laboratorijski uzgajanih matičnih ćelija u pacijentovo tkivo.
– Čovekovo srce je dugo smatrano organom koji se u potpunosti formira u poslednjim fazama razvoja i koje je nemoguće obnoviti. Kad se jednom ošteti, doprinosi postepenom, ali sigurnom gubitku svoje funkcije. Otkriće postojanja deobe srčanih ćelija, u delu srca oštećenog usled infarkta, dovodi do saznanja da je ovo ipak organ koji može da se regeneriše – pojašnjava Milana.
Da je ova metoda efikasna govori i činjenica da se koristi i u lečenju bolesti uzrokovane kovidom 19. Prema njenim rečima, ispitivanja su dovela do zaključka da je „intravenska transplantacija matičnih ćelija bila sigurna i efikasna metoda za lečenje pacijenata s pneumonijom kovid 19, a posebno onih koji su bili u teškom i kritičnom stanju.
Milana je već tokom osnovnih studija učestvovala na svetskim kongresima u Kini, Grčkoj, Poljskoj, itd. i bila je jedini predstavnik svog fakulteta.
Izvor: Novosti