Stefan Zdravković iz Vranja pobednik muzičkog festivala na Malti

Intervju sa ambicioznim i talentovanim profesorom norveškog jezika, koji se bavi muzikom.

Foto: Stefan Zdravković, lična arhiva

Stefane, pobednik si jednog velikog muzičkog festivala na kom je učestvovalo čak 43 država, čestitamo ti na uspehu! Možeš li nam reći nešto više o sebi, o svom odrastanju, profesiji, interesovanju za muziku ili nekim drugim interesovanjima?

Pre svega hvala na interesovanju I čestitkama. Imam 27 godina, predajem norveški jezik i bavim se muzikom. Odrastao sam u Vranju, tamo sam stekao prve prijatelje, prve navike, simpatije, ogrebotine i sve što ide uz to, sve dok se u trećem razredu osnovne škole nisam preselio za Beograd. U Beogradu sam nastavio da se bavim karateom koji sam u Vranju započeo, došao do crnog pojasa, bio državni prvak i vicešampion Balkana, da bi muzika zauzela to mesto karatea negde u 15oj godini kada sam napravio prvi bend sa prijateljima. Godinama sam iskustva sticao kroz nastupe sa bendovima i dan danas imam bend koji zajedno sa Dušanom Pavlovićem održavamo i vodimo, a bend se zove Sizip. U poslednje vreme se bavim solo karijerom, a sve je počelo početkom ove godine kada sam dobio glavnu ulogu u mjuziklu “Jesus Christ Superstar” koji je u organizaciji Kulturnog centra studentski grad kao i produkcije “Kako vam drago”, gde sam dobio veliko poverenje ovih ljudi i u okviru čega sam upoznao mnogo talentovanih i plementih ljudi preko kojih sam, između ostalog, nastupao na Slavjanskom bazaru u Belorusiji koji je tek otvorio mnoga vrata. Filip Žmaher, koji takođe igra u mjuziklu, je imao ideju da predstavljam Srbiju na ovom festivalu i uz njegovu preporuku dobio sam poverenje naše Olge Marković koja godina vodi naše pevače, kako na ovaj tako i mnoge druge festivale. Ono na šta najviše bacam akcenat trenutno jesu autorske pesme i eventualno solo album. Pored muzike završio sam norveški jezik na Filološkom fakultetu, tako da danas radim i predajem norveški.







S obzirom na to da si po pozivu profesor norveškog jezika, odakle tolika ljubav prema tom jeziku, da li planiraš da možda snimiš neku njihovu pesmu?

Bila je to više slučajnost, moja generacija je bila prva koja je na licu mesta mogla da bira jezik koji želi da studira, a da je na prijemnom polagala engleski i srpski jezik. Čuo sam samo najbolje o toj katedri, što se ispostavilo kao istina, i sudbina me je navela na taj put i iskreno sam presrećan jer sam zavoleo kako jezik tako i kulturu i sve što ima veze sa Norveškom. Što se pesme tiče, sve mogućnosti u mom životu su otvorene, tako da se nikad ne zna.

Koje su tvoje želje i planovi po pitanju muzike?

Želja mi je da snimim solo album i da se ljudi prepoznaju u tim pesmama i osete sve što njima želim da kažem. Želja mi je da ne budem sezonski projekat već da zaista budem osoba kojoj ljudi mogu da veruju i kojoj uvek mogu da se vrate i da dobiju samo ljubav i da sam taj proces razmenjivanja energije i ljubavi omogući da pevam ljudima dokle mi god to životne okolnosti dopuštaju. Želja mi je da sa bendom snimimo album i da imamo što više nastupa. Generalno, mnogo nastupa i mnogo pesama.



Da li učestvuješ na još nekom muzičkom festivalu?

Posle Belorusije usledili su i drugi festivali, tako da sam osvojio jedan festival u Bugarskoj i na Malti, a očekuju me još festival u Kazahstanu, Španiji, Italiji i Bugarskoj, a ako mi stigne još poziva, rado ću prihvatiti.

Da li smatraš da se po pitanju muzike nešto u našem okrugu treba promeniti? Da li kulturni događaji nedostaju našem jugu?

Našem jugu definitivno nedostaje kulturnih događaja ali i generalno nam uvek toga treba više svuda. Što nam više treba, manje ih imamo, prosto je neverovatno. Što se muzike tiče mislim da treba promeniti način plasiranja proizvoda i uticati na ljudsku pažnju i pomeriti fokus u tekstovima i videima sa delova tela, alkohola i ostalih i povrsnih tema na nešto što iole može da inspiriše ljude i probudi nešto uzvišeno u njima. Ljudi se brzo zasite i zato i ne traju pesme nešto dugo, brzo izvođačima istekne rok kao i tim sezonskim hitovima. Treba inspiracije, treba motivacije, treba da se pojavi neko sa željom i upornosti da to promeni, treba svašta, više ne znam ni sam kojim redosledom, ali ja lično imam veliku energiju I zelju da nešto promenim i pokušavam da nađem balans i ne izgorim kao mnogi drugi već da vreme odradi svoje i kad prepoznam mogućnost da reagujem.



Šta bi poručio našim čitaocima i dodao za kraj? Zahvaljujemo ti se na saradnji.

Da se nikada ne plaše da prate svoje srce, bilo da je ljubav, školovanje, karijera, bilo šta. Uvek pratite taj glas koji vam jasno govori šta je za vas, jer u suprotnom bežite od svoje suštine, a to nikada nije dobro. Poručio bih pušačima da ostave cigare, da izbace gazirane sokove, da ubace hladan tus i generalno da nađu neku dnevnu rutinu gde će se posvetiti sebi, danas je to praktično neophodno kako ne bismo skrenuli.

Autor: Anđela Dukadinović

Foto: Stefan Zdravković, lična arhiva

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *