Pčinjski 017 Portal
Početak sledeće sedmice obeležiće početak Velikog Božićnog posta koji se, za razliku od Uskršnjeg, uvek pada 28. novembra i traje 40 dana, zaključno sa Badnjim danom koji se obeležava 6. januara.
Praznik koji prethodi postu je posvećen Svetom apostolu Filipu i naziva se još i Božićne ili Bele poklade i poslednji je dan u Beloj nedelji.
Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1.166. godine.
Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta “smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom”.
Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva i pominju se u delima svetih otaca od IV i V veka.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.
Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post – podvig celokupne ličnosti i etički stav.
Slavske trpeze u narednim danima posta po pravilu bi trebalo biti posne.
