Tradicionalni običaji – “Sirovari”

U južnoj Srbiji, u Pčinjskom okrugu, postoji običaj uoči Pravoslavne srpske Nove godine poznat pod nazivom “sirovari”.

Od običaja sirovara u južnoj Srbiji razlikovali su se oni u Trgovištu, mada danas se i tamo sve promenilo.

Običaj je da naselje obilaze povorke sirovara, najčešće mladih momaka, koje u kućama rado primaju, jer oni, po verovanju, donose očišćenje rasterujući zle sile, kao što su “karakondžule” i zli duhovi, koje prave štetu ljudima, njihovim usevima na njivama, kao i stoci. Tom prilikom oni su pravili veliku buku, galamili u kombinaciji sa raznim čegrtaljkama ili nekim muzičkim instrumentima.

U Trgovištu su cele noći kuće bile otvorene kako bi sirovari mogli da uđu nesmetano. Kada bi ušli u kuću jedan od njih bi džarao vatru ne bi li izmamio što više varnica i istovremeno blagosiljao dom i njene članove.

U ovom kraju najčešći sirovari bili su mladići obučeni u kožuhe, s maskama na licu, klepetušama u rukama, različitim spravama koje proizvode zvukove, kao i velikim čobanskim štapom koji je obavezni rekvizit.

Po običaju u grupi je bio neparan broj sirovara, od sedam do jedanaest. Neparan broj se zadržao i danas u 21. veku, iako malo ko veruje u karakondžule.

Danas je suština običaja sirovara zadržana, ali je dosta modifikovana i uprošćena, tj. usklađena sadašnjem vremenu. Današnji sirovari ne obilaze kuće po celu noć. Stari običaj da mladići odeveni u kožuhe a sada jakne, sa nekim maskama ili bar iscrtanim licima, obilaze kuće 13. januara uveče, održao se i u Trgovištu.

Pesme koje pevaju sirovari uoči pravoslavne sprske Nove godine, danas su iste kao i one koje lazarice pevaju za Đurđevdan.

U ovim pesmama oni su nabrajali lepe želje upućene domaćinu i njegovim ukućanima, njivama i stoci i najavljivali dolazak proleća. Kao nagradu dobijali su poklone ili novac. Najčešće je to bilo voće ili simboličan iznos novca.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *