Još u toku Drugog svetskog rata radilo se na organizovanju nove države po završetku rata. Tako je formirano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije ( AVNOJ ). To se dogodilo na Prvom zasedanju AVNOJ-a 26-27.novembra 1942.godine u Bihaću. Drugo zasedanje AVNOJ-a održano je 29.novembra 1943.godine u Jajcu. Tu je uspostavljen Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije ( NKOJ ).
Nova Jugoslavija je uspela da se još krajem 1944.godine izbori za međunarodno priznanje nezavisnosti. Na početku 1945.godine došlo je do formiranja zajedničke vlade a odmah zatim i vlada federalnih jedinica.
Treće zasedanje AVNOJ-a održano je 7.avgusta u Beogradu. Ovo veće prošireno je sa bivšim poslanicima, tj. onim koji su učestvovali u radu parlamenta pre rata, iz 1938.godine. Uslov za mesto u novom veću bio je da poslanici nisu sarađivali sa okupatorima. Njih 36 je ispunilo uslov.
Ovako prošireni sastav dobio je ime Privremena narodna skupština. Njen zadatak je bio donešenje zakona.
Doneti su izborni zakoni o Ustavotvornoj skupštini. Nakon izbora novembra 1945.godine obrazovana je nova Ustavotvorna skupština koja je usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije ( FNRJ ). Još jedan važan zadatak bio je donošenje Ustava. On je usvojen 31.januara 1946.godine. Ustavotvorna skupština je pretvorena u Narodnu škupštinu. Na taj način je ukinut AVNOJ, uspostavljeno državno uređenje Republika a ukinuta monarhija.