U Pčinjskom okrugu prisutna radna eksploatacija

Analiza lokalnih aktivnosti u oblasti prevencije radne eksploatacije i zaštite žrtava trgovine ljudima za grad Vranje izrađena je u okviru zajedničkog programa Evropske Unije i Saveta Evrope.


Program nosi naziv “Horizonal Facility za Zapadni Balkan i Tursku II” i akcije “Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, a kroz istoimeni projekat koji Udruženje građana Atina sprovodi u pet  gradova u Srbiji – Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Nišu i Vranju.

Cilj projekta odgovara preporukama ekspertske grupe GRETA koje  usmerene ka opštoj javnosti i institucijama, te su projektne aktivnosti fokusirane na podizanje svesti javnosti o problem radne eksploatacije i izgradnju kapaciteta aktera na lokalnom nivou kako bi se unapredila identifikacija žrtava, ali i odgovor u slučajevima radne eksploatacije.

U procesu prikupljanja podataka, a u cilju izrade analize lokalnih aktivnosti u oblasti prevencije radne eksploatacije i zaštite žrtava trgovine ljudima korišćena su dva metoda u procesu prikupljanja podataka, fokus intervjuu sa grupom koju čine predstavnicima Lokalnog tima za prevenciju trgovine ljudima i zaštitu žrtava grada Vranja i upitnik za ispitivanje stavova javnosti – lokalnog stanovništva .

Za potrebe ove analize kreirana su dva instrumenta; upitnik za fokus grupe i upitnik za ispitivanje stavova koje javnost/lokalno stanovništvo.

Svi sagovornici navode temu radne eksploatacije kao izuzetno relevantnu za zajednicu u kojoj žive.

Temom radne eksploatacije kao Lokalni tim za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima grada Vranja bave se sporadično, ali nema jasne planove za rad u oblasti prevencije radne eksploatacije, mada je to pitanje integrisano i delimično pokriveno kroz druge aktivnosti koje Tim sprovodi u okviru svog godišnjeg Akcionog plana 2020.

Predstavnici Lokalnog tima do sada nisu imali priliku da prolaze specijalizovane obuke na temu radne eksploatacije, sem predstavnika

Inspektorata za rad, koji su učestvovali na obukama Saveta Evrope, na kojima je predstavljen i Priručnik za inspektore.

Do sada oni sami nisu izvodili aktivnosti isključivo vezane za prevenciju radne eksploatacije. Unutar Tima postoji velika motivisanost da se temom konzistentno i bave, kako bi na prvom mestu vratili zajednici i pomogli da se prevenira dalje širenje ove posve negativne pojave.

Predstavnici Lokalnog tima navode da je poslednje dve godine u Vranju  identifikovano 6 slučajeva i radne i seksualne eksploatacije, kao i da su žrtve trgovine ljudima bile najrazličitih uzrasta, osobe između 40 i 50 godina, ali i maloletna lica.

Za Pčinjski okrug, karakterističan je nedostatak radne snage. Okrug je privredno nerazvijen i sagavornici prepoznaju transgeneracijsko i neprekidno siromaštvo kao jedan od glavnih uzročnika problema, između ostalih i onih koji dovode do radne eskploatacije.

Evidentno je neprestano iseljavanje stanovništva koje napušta Vranje i odlazi u inostranstvo u potrazi za zaposlenjem.

Takođe iz dana u dan organizovanim autobuskim turama stanovništvo iz Bujanovca i Preševa odlazi najčešće put zemalja Evrope. Iako ne postoje objedinjeni podaci o broju ljudi koji se privremeno i stalno iseljava, fenomen je očigledan i rasprostranjen je u izuzetnoj meti.

Stanovništvo odlazi najčešće da radi u građevinskim industrijama, ali ima i dosta vozača kamiona, autobusa, uglavnom ljudi koji rade različita zanatska zanimanja.

Okrug je karakterističan i zbog više graničnih prelaza, pojačanog krijumčarenja zbog geografskog položaja, dok se takođe u tom reonu nalaze i prihvatni i tranzitni centri za azil i u to u Bujanovcu, Vranju i u Bosilegradu.

Za ovaj deo zemlje specifičan je sezonski rad koji otvara prostor za radnu eksploataciju, počevši od iskorišćavanja dečijeg rada preko iskorišćavanja kako odraslih tako i penzionera.

U praksi starosni penzioneri, lica koji su primaoci socijalnih davanja ili pak invalidi rata nađu se prilikom kontrola na sezonskim radovima u poljoprivrednim gazdinstvima gde se vrši uzgoj voća, povrća, onda u šumarstvu, berbi kupina, malina, u ribolovu, poljoprivredi.

Takođe primer koji navode jeste intervencija u slučaju radnika na Koridora 10, gde je evidentiran veliki broj stranaca među izvođačima radova.

Među radnicima evidentirani su državljani – Albanije, Rumunije, Bugarske, Turske koji su na gradilištima zaticani bez boravišnih i radnih dozvola.

Kao najugroženije od radne eksploatacije sagovornici vide pripadnice Albanske zajednice, ali i mlade, muškarce građevinske radnike i muškarce pred penzijom.

OK Radio

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *