Vez



Vez jeste veština ukrašavanja kožne ili tekstilne podloge provlačenjem niti raznih boja pomoću igle. Vezeni motivi su od davnina bili sastavni deo srpske narodne nošnje kao i naše kulture uopšte i smatraju se izuzetno važnim ukrasima.

Malo ljudi zna da vez kao način ukrašavanja datira još iz perioda asirske, grčke, egipatske i rimske kulture a u Vizantiji je vez uvek bio veoma razvijen i cenjen, posebno vez svilom i vez zlatnom i srebrnom žicom . Ono što je zanimljivo, ova tehnika je bila uglavnom rezervisana za više slojeve društva i sveštenstvo dok u srednjem veku vez polako prerasta u umetnost kojom su se u okviru crkve ali i na dvorovima bavile profesionalne vezilje i majstori. Kako su se menjali stilovi i pravci u umetnosti, tako se i sam vez razvijao da bi od sredine 19. veka, a kod nas nešto kasnije, počeo polako da izumire.



Pojedinci smatraju da je Srbima vez bio poznat i pre doseljavanja na Balkan. Za vezenje crkvene odeće u srpskim manastirima bili su zaduženi monasi i monahinje a van su tu obavezu na sebe preuzimale devojke koje su živele na dvorovima bogatih plemića i vladara.

Vez je na neki način predstavljao osnovu ugleda jedne žene srednjeg veka. Materijali koji su se tada koristili isti su kao i na vizantijskim dvorovima i manastirima. To su bili: svilena tkanina, svileni konac i srebrna ili pozlaćena žica. Ikonografija je bila izvor tema korišćenih za vez.

U srpskom narodu negovan je tzv. narodni vez. Mnogi predmeti rađeni ovom tehnikom čuvaju se u Etnografskom muzeju u Beogradu. Prema jednom starom predanju, u blizini Požarevca postojala ja crkva podignuta kao zadužbina mlade vezilje koja je, odbivši da se uda i na taj način pokori volji svog oca, vezla i prodavala vez a od zarađenog novca podigla je crkvu koja je kasnije prozvana crkva Vezilja. Crkva je, međutim, porušena za vreme Turaka. Vez je bio pokazatelj društvenog statusa, materijalnog stanja, regionalne i nacionalne pripadnosti. Razlikovao se od regije do regije, pa je zato u ponekim delovima Srbije bio bogatiji i raznovrsniji.

Kada je reč o seoskim zajednicama, vez je bio rađen isključivo od strane devojaka i žena koje su o tome učile od detinjstva. Vez im je koristio za pripremu miraza bez kog se tada nijedno venčanje nije moglo zamisliti. Pored miraza, zaduženje devojke bilo je i da obezbedi darove za muža i njegopvu rodbinu, zatim peškire kojima su se ukrašavali konji i kola kao i svatovi. Vez se uglavnom radio u društvu okupljenih žena i devojaka, od iskusnih do onih koje su tek učile ovaj vredan zanat.

Beli vez je bio prilično zastupljen na prostoru naše zemlje. Najpopularnija vrsta belog veza je šlinga ili šlingeraj. Beli vez se takođe koristio za ukrašavanje odeće, stoljnjaka i posteljina. Od sredine 19. veka postepeno se iz srednje Evrope preneo u naše krajeve. Motivi su najčešći bili cvetni, rađeni po crtežu, i to je tzv. tip veza po pismu. Nacrti za vez nabavljani su kod zanatlija koje su se bavile nabavkom ili izradom crteža i njihovim prenošenjem na tkaninu. Drugi način izrade belih vezova bio je vez brojem jer su se sve ažurne tehnike veza sa šupljinama dobijenim na različite načine izvodile brojanjem niti.

Jedna takođe veoma posebna vrsta veza bio je i zlatovez koji se izvodio na platnenim i svilenim delovima odeće i ukrasnim tekstilnim predmetima, najčešće su to bili peškiri i maramice. Koristile su se srebrne ili pozlaćene niti. Najbolji zlatovez rađen je u Vojvodini. Njime su žene ukrašavale košulje, marame za glavu, kape ali i muške košulje.

Do drugog svetskog rata, vez je bio nešto što je svaka devojka ili žena morala da zna da radi, međutim vremenom je vez kao zanat počeo da gubi na značaju, sve manje devojaka je praktikovalo ovu tehniku kao način ukrašavanja garderobe.

Danas se mali broj žena kod nas bavi očuvanjem tradicije veza, i to uglavnom pojedina humanitarna udruženja. Ipak, ono što raduje ljubitelje starog jesu modni trendovi koji nas sve više vraćaju tradiciji.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *